Монографија о глумици Неди Арнерић „Чаробна меланхолија“ ауторке Аните Панић, у издању Филмског центра Србије, промовисана је синоћ на тргу Херцег Стјепана.
Дугогодишња телевизијска ауторка, документаристкиња и списатељица Анита Панић каријеру је започела на Радио Београду. Више од двије деценије радила је на Телевизији Београд, реализовала је преко стотину документарних емисија и филмова.
Почаствована сам што у овом ренесансном простору на Белависти успјела да испричам узбудљиву причу о великој глумици и једној дивној души и како је редитељ Миша Радивојевић рекао „Чаробној меланхолији“.
-Неда је била чаробна и као личност и као глумица, 40 представа, преко 100 филмова, интернационална каријера, а негдје је успјела до краја живота да себе сачува, од свих тих зала које носи умјетност која се зове филм, од суровости. Као дјевојчица са 13 година је ушла у тај свијет и успјела негдје у души да сачува себе и остане њежна. Неда, као што је била дјевојчица, дјевојка и у зрелим годинама носила у себи дјетињасту доброту, вјеровала и вољела људе и то је нешто што је особено за њен карактер и због тога су је људи веома вољели и поштовали.
Монографија има осам сегмената и сваки почиње Нединим цитатом, објаснила је Панић.
-Почела је са лепршавим, младалачким филмовима. Она није признавала епитет звијезде, диве и говорила је да само ради свој посао. У једном од тих цитата из моје монографије који је мени упечатљив и управо говори о глумачком задатку је „Читавог живота су ме сматрали секс симболом, жељели су да ме фотографишу, сликају и да будем лијепа, а ја сам чезнула читав живот да играм Антигону и да ми додјеле улогу да будем нека грозна баба са брковима и спојеним обрвама и докажем и да са ружним лицем могу да будем добра глумица и играм карактерне улоге“, казала је Панић.
Књига је препуна емоције, што је мени јако важно, јер управо је Неда била суптилна, емотивна душа и када се ишчитава монографија између редова се може примјетитита та лијепа емоција и љубав коју су колеге указивале према Неди.
-И она је њима читав живот указивала лијепу емоцију. Има дивна прича која говори о њеном карактеру, а тиче се сарадње у једој представи са Миодрагом Кривокапићем. Брик је позвао Неду да игра у једном малом бањалучком позоришту. Премда су сви очекивали да ће тешко пристати, она је на позив рекла „хвала што си ме се сјетио“. То управо говори о Неди Арнерић, објаснила је Панић.
Када сам била у њеном дому и саопштила да ћу радити монографију, она је као велики професионалац знала да су за то потребне фотографије и одма ми је рекла ја немам ниједну.
-Ја сам била у шоку. Испричала ми је да је њена мама све текстове о њој чувала у ковчегу и послије дуго времена јој предала. Међутим када се Неда селила из једног у други стан, схватила је да је тај ковчег нестао и тако није имала ниједу своју фотографију.
Након промоције у Херцег Новом „Чаробна меланхонија“ биће промовисана у Котору и Тивту.
