Дуже од пет деценија не чује се писак локомотиве са шеталишта. Ћиро је отишао, али не никако у заборав. Живи у сјећањима и причи генерација које су имале искуство из тог периода када је пролазио шеталиштем, али највише захваљујући ентузијастима и искреним заљубљеницима у жељезницу, а један од њих је Јосип Вебер, новинар и публициста, аутор филма и монографија о првој жељезничкој прузи у Боки.
Поводом 120 година од доласка жељезнице у Боку, у октобру ће бити приређено обиљежавање овог великог јубилеја и приређена академија, али и промовисано треће издање монографије аутора Јосипа Вебера.
Како је то изгледало давне 1901., како се пројекат одвијао, ко је у њему учествовао, те да ли смо свјесни шта је жељезница тада значила становништву и привреди, говори за Новско јутро РТХН Јосип Вебер и причу допуњује анегдотама, открива како је изгледало свечано пуштање у рад жељезничке пруге, те како је сачуван вагон који је сада у Зеленици и сјећа на те дане и чува дио историје Херцег Новог.
