Херцег Нови је од вечерас домаћин дјелима једног од највећих српских сликара реализма – Уроша Предића. Изложба “Дакле, Ви сте тај Урош Предић” у Градској галерији “Јосип Бепо Бенковић” доноси поставку од 29 слика и цртежа, разврстаних по сегментима, на којима је представљен животни и стваралачки пут умјетника од његовог родног мјеста, преко Панчева и Беча гдје се школовао, Италије па до повратка у завичај. Уз портрете и цртеже по којима је иконописана некадашња Његошева капела на Ловћену, изложени су и аутопортрети, што је овај умјетник, премда портретиста, ријетно сликао.
Привилегија је, част и задовољство што публика у Херцег Новом има прилику да погледа дјела изузетне вриједности на којима је забиљежена и сачувана историја једног народа, казао је предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић, отварајући изложбу.
– Ова занимљива поставка нас води кроз живот и карактер сликара за којег важи да није био само чувени умјетник, већ и велики човјекољубац. Желим да се захвалим Народном музеју града Зрењанина, у нади да је ова изложба само једна у низу сарадњи са Херцег Новим и нашим установама културе. Зрењанински Народни музеј видимо као своје партнере, са којима ћемо наставити да ширимо сарадњу цијенећи чињеницу да ова институција чува богате збирке и једну од највриједнијих умјетничких колекција у Војводини, те да је посвећена популаризацији музејских садржаја. Желим вам да уживате у изложби дјела Уроша Предића, која, супротно утиску и предвиђању њиховог скромног аутора, већ деценијама „гледаоце заносе и одушевљавају, остављајући у његовој души трајни печат“, казао је предсједник.
Предсједник Катић је изразио увјерење да је ова изложба прилика и да се пријатељи из Зрењанина, града са којим је обновљена сарадња прије три године, додатно упознају са културним наслијеђем које чувају новски Музеј и Галерија, те да ће то бити први корак ка неким новим пројектима двије установе, а такве иницијтиве имаће подршку Општине Херцег Нови.
Оливера Скоко, ауторка изложбе, са задовољством је истакла Предићеве контакте са Црном Гором коју је посјетио и прије него што се прихватио сликања за Његошеву капелу на Ловћену.
– Наиме 1899. године на позив кнеза Николе долази овдје ради договора у вези са живописањем никшићке цркве Св.Василија Острошког. Међутим, рок од само осам мјесеци који му је дат, „да прекрије зидове цркве историјским фрескама“ Предић је сматрао неизводљивим. Но, тад је бар видио ЦГ и наше приморје, како је написао у „Аутобиографији“. Одатле се, као што му је то био обичај, јавља мајци, овог пута из Котора, а на путу за Цетиње, 28. јуна 1899. године: „Пре једног сата стигох у овај скривени залив, који је са свих страна опкољен виссоким брдима. Утисак је такав да га не може ништа збрисати из памети онога који га је видио. Једва чекам да вам то могу усмено испричати“, казала је Скоко и подсјетила да је 1920. Свети архијерејски сабор и Свети синод Српске правослацне цркве, а на предлог митрополита црногорско приморског Гаврила Дожића донио одлуку да се обнови Његошева капела на Ловћену коју је срушила Аустроугарска у Првом свјетском рату, а владичини посмртни остаци су пренесени у Цетињски манастир.
-У унутрашњости на мраморним плочама насликане су иконе четворице светитеља: Св. Василија Острошког, Св. Петра Цетињског, Св. Стевана Пиперског и Св. Јована Владимира. У апсиди изнад олтара је био Исус Пантократор. Потпсиник ових икона је Урош Предић, казала је Скоко, виша кустоскиња Народног музеја Зрењанин и историчарка умјетности.
Ријеч је о поставци која је премијерно приказана 2017. године у Народном музеју Зрењанин поводом 160 година од рођења великог сликара, а потом је успјешно гостовала у Београду, Краљеву и Кикинди. До сада је ову изложбу видјело преко 60.000 посјетилаца, а до средине августа имаће прилику да је, у мало измјењеној варијанти, погледају грађани и гости Херцег Новог, записала је в.д. директорица Градске галерије и музеја Гордана Крунић чији је поздрав пренијела водитељка Бранка Денда.
– Веома је тешко издвојити неку од његових слика и не желећи да умањим значај ниједне одлучила сам да, поред слика гдје је његовао националне мотиве и историјску тематику, споменем дјело “Сироче на мајчином гробу” која се налази у Народном музеју у Београду. Изузетно везан за породицу, а посебно за мајку, након њене смрти Урош је написао др Милану Савићу – “Послије смрти материне, остао сам без компаса, без главе, без наде, без појма о циљу живота и начину како се мое даље живјети без матере”. Надам се да смо вечерашњом изложбом отворили Компас и показали прави пут којим умјетност у Херцег Новом треба да иде, казала је директорица Крунић.
Организатор је ЈУ „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“ у сарадњи са Народним Музејем Зрењанин, а уз подршку општинског Секретаријата за културу и образовање.
