Културном понудом града, задовољно је 59,1 % испитаника, показало је истраживање које је урадила агенција ДеФакто, за потребе израде стратешког документа из области културе и одлуке о финансирању манифестација коју припрема општински Секретаријат за културу и образовање.
Да је културна понуда на нивоу претходне четири године сматра 42 % испитаника. Анкета је спроведена телефонски током септембра и октобра, а обухваћено је 809 грађана.
Циљ истраживања је добијање релевантног узорка, казала је Ана Замбелић Пиштало и додала да ће за даљу обраду тражити повратну информацију од свих актера у сегменту културе:
– Од 22. децембра биће спроведено истраживање које ће се односити на омладинску политику, у којем ће бити истражена и област културе, тако да ћемо од младих добити додатну повратну информацију када је ријеч о овој области – наводи она.
Најзадовољнији културном понудом 66,1% имају средња примања, слиједе особе са нижим примањима и на крају нешто испод половине испитаника који имају висока примања тврде да су задовољни културном понудом, казао је Стеван Кандић из агенције „ДеФакто“
– Када смо их питали какав је тренд у претходне четири године, да ли се културна понуда побољшала, погоршала или остала иста, највећи број њих, 42 %, тврди да је све остало на истом нивоу. Позитивна ствар је кад гледамо кумулативно, они који тврде да је културна понуда побољшана су већа група од оних који тврде да је гора. Они који тврде да је много боља је 36%, нешто више од трећине, док мање од петине испитаника сматра да је понуда гора него прије четири године. Што је особа млађа, вјероватније је да ће да види побољшање културне понуде. Међу старосном категоријом од 18 до 34 године њих 43% сматра да се културна понуда побољшала, док код двије старосне групе 33 до 54 и 55 + проценат је нижи од просјека на нивоу цијелог узорка – објаснио је Кандић.
Најбоље је оцијењен рад Куће нобеловца „Ива Андрића“, а најниже архив што је и очекивано јер грађани са овом институцијом имају најмање контакта, а уврштен је у анкету због будуће сарадње са Секретаријатом:
– Више од три четвртине су у потпуности или донекле задовољни радом установа. Слиједи градски музеј „Мирко Комненовић“ и галерија „Јосип Бепо Бенковић“, потом ЈУК Херцег Фест, Градска библиотека и читаоница и на последњем мјесту је архив.
На питање који је највећи проблем везан за културу, три најчешћа одговора била су епидемија ковид 19, недостатак садржаја и недостатак финансија.
Највише испитаника је навело да је недостатак времена разлог што не посјећују ниједну од традиционалних манифестација.
Трећина испитаника сматра да постоји довољан број концерата музике коју најчешће слушају. Задовољни су понудом концерата у оквиру поп и фолк музике, док је најмање оваквих догађаја било за електронску, хип хоп и техно музику, али је и најмањи проценат испитаника који тај музички правац бира.
Четвртина испитаника сматра да културној понуди Херцег Новог недостаје више концерата квалитетније музике и већи број позоришних представа, петина мисли да недостаје више биоскопских и филмских премијера, док по мишљењу 4% грађана, Херцег Новом недостаје фестивал Сунчане скале, затим дјечији програми, рок концерти и слично.
Током ове године, трећина грађана је посјетила програме Празника мимозе, што ову манифестацију ставља на највише мјесто када је ријеч о културној пракси, слиједе Трг од књиге, Трг од ћирилице, Филмски фестивал, док је најмање испитаника посјетило Џез беј и Гитар арт самер фест.
Секретарка Замбелић Пиштало је објаснила да ће информације из упитника бити додатно обрађене како би се тачно знало шта је оно иза чега Општина Херцег Нови финансијски и организационо треба да стоји. Она се захвалила свим грађанима који су издвојили вријеме да учествују у анкети, као и стручним сарадницима који су помогли у креирању упитника: професорици социологије на Филозофском факултету у Београду, Вери Бацковић и професору Факултета драмских умјетности са Цетиња, др Вуку Вуковићу.
