Затражена оцјена уставности закона о аудиовизуелним медијским услугама и шумама

Поступајући у име 14 предсједника општина/градоначелника, Заједница општина Црне Горе поднијела је предлоге за оцјену уставности одредаба Закона о аудиовизуелним медијским услугама и Закона о шумама. Поред тога што су у колизији са два системских закона, осопорене одредбе  наносе велику штету локалним буџетима и доводе у питање функционалност општина, због чега је и затражено да их Уставни суд приоритетно разматра, наведено је у саопштењу.

Законом о аудиовизуелним медијским услугама прописана су процентуална годишња издвајања из локалних буџета за финансирање локалних јавних емитера. Поред обавезних фиксних процената издвајања за телевизијске и радио емитере, прописано је и да се износ средстава увећава се за најмање пет одсто ако емитер објављује и садржаје на интернетској публикацији, а за најмање 20 одсто ако је учешће сопствене продукције у укупном годишњем времену емитовања телевизијског програма изнад 50 одсто. Ове одредбе грубо повређују зајамчено право општина на самосталност и на локалну самоуправу, односно право да уређују и управљају одређеним јавним и другим пословима на основу сопствене одговорности и у интересу локалног становништва. Повређују и право општина на буџет, како је то прописано Уставом Црне Горе.

Иако поједина општинска привредна друштва пружају услуге од јавног интереса које представљају основно људско право, као што су јавно водоснабдијевање, управљање отпадом, комуналним отпадним водама и слично – посебни закони из тих области не прописују износе које општина мора утврдити у локалном буџету за њихово финансирање јер би тиме повриједили њено право на фискалну аутономију. Управо то је урађено Законом о аудиовизуелним медијским услугама, чиме је општинама одузета слобода самосталног утврђивања приоритета у оквиру локалних политика и слобода да планирају и остварују буџет у складу са својим законским, уговореним обавезама и локалним прописима, плановима и програмима.

Оспорене одредбе Закона о шумама  утврђују приход од коришћења шума и шумског земљишта као приход привредног друштва у државном власништву, од којег оно плаћа 20 одсто накнаде држави, а дио од тих 20 одсто се уступа општинама. Ово је у супротности са одредбама системског Закона о финансирању локалне самоуправе којим се исти приход утврђује као приход од концесионих накнада за коришћење добара од општег интереса које додјељује држава у складу са законом, а који се уступа општини на чијој територији се налазе, у проценту од 70 одсто. Колизија са системским законом повређује темељне уставне принципе правне сигурности и владавине права, јединства правног поретка, права на локалну самоуправу и права на буџет.

Финансирање  општине и  њених јавних служби, односно привредних друштава и установа, врши се из локалног буџета који општина самостално планира и остварује, у складу са својим правом на буџет гарантованим Уставом, као и Законом о локалној самоуправи, Законом о финансирању локалне самоуправе, Законом о буџету и фискалној одговорности и секторским законима. Оспорене одредбе оба закона крше и принципе Европске повеље о локалној самоуправи, којом је прописано да ће овлашћења дата локалним властима по правилу бити потпуна и ексклузивна и да не смију бити нарушена или ограничена другом, централном или регионалном влашћу.

Као разлози за захтјев за приоритетно одлучивање Уставног суда наводи се да примјена оспорених одредаба оба закона наноси велику и ненадокнадиву штету локалним буџетима широм Црне Горе. Обавезна годишња издвајања за локалне јавне емитере у појединим општинама прелазе милион еура, док измјене Закона о шумама трансформишу сигурне приходе у непредвидиве, уз процјењени губитак од преко два милиона еура годишње. Ови закони директно угрожавају финансијску стабилност општина – нарочито у сјеверном региону – и драстично отежавају рад комуналних предузећа, чиме се директно угрожавају основне услуге грађанима попут водоснабдијевања, управљања отпадом и одржавања локалне инфраструктуре.

Нарушавање буџетске аутономије општина онемогућава извршавање њихових законских и уговорних обавеза у роковима, што доводи до покретања бројних судских и управних поступака од стране грађана и правних лица. Додатни трошкови судских спорова још више продубљују кризу локалних самоуправа и онемогућавају реализацију планова усвојених у скупштинама општина. На овај начин се угрожавају уставне и законске функције општина, па чак и стабилност локалних власти, јер предсједници општина сносе директну одговорност за немогућност пружања услуга грађанима.

Хитна одлука Уставног суда по овим предлозима имала би пресудан значај за заштиту права на самосталност и буџет локалних самоуправа у Црној Гори, а позитиван исход ових поступака потврдио би усклађеност домаћег законодавства са Европском повељом о локалној самоуправи и директно утицао на убрзање европских интеграција Црне Горе.

Подсјећамо да је, поред предлога за оцјену уставности ова два закона, Заједница општина поднијела и предлог за оцјену уставности Закона о измјенама и допунама Закона о социјалној и дјечијој заштити, зато што по сличном принципу  умањује локална буџетска средства и тиме фактички доводи у питање способност појединих општина да обављају своје уставне и законске функције, угрожавајући тако право грађана на ефикасну локалну самоуправу.