Колико пута смо изговорили или чули да други кажу како вријеме лети. И стварно се чини да пролази све брже па нам је и јун на измаку, а јул само чека да ступи на сцену. Све више недостају она дуга, успорена љета, мање врела, када смо од јутра до мрака тражили и налазили забаву на плажама, на терасама хотела, а на сатове тек повремено бацали погледа само да не закаснимо на мјеста на којима смо договарали сусрете. Вријеме као да је тих година застајало да љето дуже траје, а ми нисмо чекали да искористимо сваки тренутак дана, све благодети мора, све радости дружења. Данас оклијевамо, за све се дуже припремамо, теже договарамо, лакше налазимо оправдања да од изласка одустанемо, а вријеме лети и јун је на измаку, а ми као да смо заборавили да су сви велики и мали тренуци, у којима потврдимо љубав и блискост драгоцјени, оно што ћемо памтити. Учините овај понедељак, по добром и лијепом – незаборавним, и за себе, и за све које волите.
Добро јутро, Херцег Нови!
