Стогодишњицу упокојења протојереја Сава Накићеновића, Српска православна парохија Кућанска, обиљежиће сутра у 9.00 сати литургијом и парастосом у цркви Светог апостола Андреја Првозваног у Кутима, у којој је овај знаменити Новљанин и Бокељ сахрањен.
Прота Саво Накићеновић, рођен у Кутима 1882. године, био је парох сасовићки, учитељ, историчар, географ и етнограф чији је рад значајан за Боку и Црну Гору. И отац и мајка су му потекли из старих свештеничких породица, а образовање је започео у Кутима, управо код цркве Светог Андреја Првозваног, подсјетио је парох кућански, протојереј Драго Пешикан.
-Ту је завршио основну школу, затим је завршио гимназију у Котору, једну годину поморске школе у Херцег Новом, и завршио је тада богословију у Задру, која је имала ранг теолошког факултета. Тада се и вјерио, оженио за своју супругу која је била из Крајине, и убрзо, кад се вратио у Херцег Нови, рукоположен је 1904. за ђакона од стране Герасима Петрановића, епископа богокоторског, и већ је тада почео да пише.
Први чланци су му били о угледним личностима краја. Године 1906. Српска краљевска академија у Београду је у Етнографском зборнику објавила антропогеографски оглед „Опћине херцегновска, рисанска, перашка и Суторина“, који ће израсти у најважније дјело Сава Накићеновића – „Бока“.
-Већ 1906. године излазе његови научни радови у часопису “Зора” у Дубровнику, затим му Српска матица штампа неке радове гдје помиње старине и разна подручја Боке Которске. Почео је да пише етнографске студије о топаљској парохији, новској, рисанској и которској, и то је све послије сабрао у једно обимније дјело, етнографску студију “Бока”.
Пешикан је подсјетио да је због прикупљања података Накићеновић оптуживан да ради у корист Србије, а по изласку студије „Бока“ аустроугарске власти су га означиле као велеиздајника.
-1914. године, када је избио Први свјетски рат, одмах је ухапшен, тако да је провео мјесец и нешто у затвору на Мамули са знаменитим Новљанима од којих је један био и Мико Комненовић, и многи свештеници из Боке цијеле су тада били ухапшени. И тада се разболио. По повратку кући, био је у у кућном притвору све до 1918. и није смио да излази нити да пише. 1924. године је добио орден Светог Саве, био је члан Српске краљевске академије наука и уметности, претече САНУ.
Осим што је био етнограф, учитељ и свештеник, Саво Накићеновић је и на друге начине доприносио развоју свог краја, подсјетио је Пешикан.
-Он је прво од 1904. до 1911. био парох у Сасовићима. Обновио је тада цркву Светог Илије, парохијски дом на Жлијебима, радио је путеве, помагао у оснивању Српске сељачке задруге у Кутима. Од 1911. постаје парох у свом селу Кути, тако да је службовао у цркви Светог Андреја Првозванога и у цркви Свете Тројице. Он је једно вријеме опслуживао и парохију кућанску и сасовићку. Написао је многе чланке и дјела о животу и раду у Боки Которској, о црквама, о монаштву у Боки Которској, о женском монаштву, затим о манастиру Савина. Обишао је свако село и сваку цркву у Боки.
Пешикан је поручио да ће цијела година бити посвећена обиљежавању вијека од упокојења протојереја Сава Накићеновића, те да ће на јесен, послије 14 година, поставити његову бисту на гумну које је породица Накићеновића дала цркви.
