Православни вјерници данас прослављају празник Цвијети, у знак сјећања на Христов улазак у Јерусалим, када је ради нас и нашега спасења кренуо на добровољно и спасоносно страдање.
У сусрет Цвијетима, јуче је након вечерње у храму Светох Архангела Михаила, одржана традиционална литија на Лазареву суботу. Предвођена дјецом са иконама, цвијетним вјенчићима, палминим и маслиновим гранчицама, литија је прошла Његошевом улицом до храма Вазнесења Господњег на на Топлој.
Јереј Јовица Вукасовић, парох морињски и вјероучитељ, упутио је топлу и симболиком богату бесједу најмлађима, подсјећајући их на снагу дјечије вјере и радости која вијековима прати овај дан. Он је евоцирао библијску слику свечаног уласка Исуса Христа у Јерусалим, наглашавајући да управо чисто срце и искрена вјера, какву имају најмлађи, представљају темељ хришћанског свједочења.
-Каже Пророк на једном мјесту: “Из уста мале дјеце и оних који доје начинио си себи хвалу”. И заиста, већ скоро двије хиљаде година ход сличан овом нашем пролази не само градом Јерусалимом, него и цијелим свијетом. И замислите дјецо, као што сте ви данас узели ове звончиће, и узели ове палмине и маслинове гранчице, и ставили вијенце на себе, и кренули са својим вјероучитељима ка храму, тако и прије скоро двије хиљаде година су ваши другари узели исто тако палмине и маслинове гранчице и кренули да дочекају првог и највећег вјероучитеља, да дочекају самога Господа Исуса Христа. Они нису размишљали да ли они чине нешто добро или лоше. Они су у срцу имали само вјеру да је он заиста онај који долази да спаси свијет, син Давидов. И зато су та дјеца онако као што ви изговарате рецитације пјевали: „Осана сину Давидову, благословен који долази у име Господње.“ Из уста те дјеце, Господ је одлучио да сједне на магарца и да уђе у свети град Јерусалим.
Упутивши позив најмлађима да остану искрени и постојани у истинској вјери, која се не заснива на преиспитивању и сумњи, већ на чистоти срца и спремности да се Христос прихвати с радошћу и једноставношћу, јереј Вукасовић је подсјетио да су се у тренутку страдања многи у страху одрекли Христа, док су најмлађи и највјернији, остали уз њега.
-И тада нас је позвао да сви будемо као та дјеца, да сви чистим срцем и умом исповиједимо да је он заиста син Давидов који је дошао да спаси свијет. Да не размишљамо превише, већ да га срцем прихватимо, да оно што нам је прво на срцу кажемо, а то је: „Добродошао, Христе”. И зато једна дивна пјесма каже: „Веселте се, дјечице, сви узмите гранчице од маслина и цвијећа, сад је радост највећа.“ И заиста, желим вам да све дане свога живота држите тај осмијех и ту свету грају коју имате. Да увијек својим устима благосиљате Господа и да увијек, као што данас звоните овим звонцима благовјештавате ријеч Христову, јер сте ви ти који морате да чувате вјеру. Ви сте ти који ћете одрасти и који нећете оставити Христа. И када су разапели Господа, када су се старији одрекли од њега, чак и најближи његови ученици, сјећате се да се Петар одрекао Христа, најмлађи се нису одрекли. Ни његов најмлађи ученик, апостол Јован, ни дјеца се нису одрекла. Зато и ви, дјецо, никада немојте да се одрекнете Христа, него га увијек чувајте.
Јереј Вукасовић је нагласио и значај одрастања у духу заједништва, доброте, гостопримства и отворености према другима, пренијевши им честитку и благослов митрополита Јоаникија, уз жељу да дјеца остану радосна и благословена кроз све дане живота.
Окупљенима у порти храма на Топлој обратио се и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета патријарха српског Порфирија нагласивши да је снага заједнице у вјери, љубави и међусобној повезаности, подсјећајући да нас управо дјеца уче како да сачувамо „дјетиње срце“ као основ истинске духовности.
-Благо нама јер имамо Светога Саву. Благо нама јер имамо једни друге. Благо нама због ове дечице која нас старије подсећају да треба детињити срцем, а не умом, да ћемо једино као деца унутарњег бића својега бити вредновани пред Богом. То истовремено значи и да ће нам Бог судити по љубави, колико смо љубави имали, како смо љубави исповедали, како смо баратали с љубављу. Наш светосавски народ, где год је живео, посведочио је то детиње срце и ту веру исконску, истинску, не лицемерну – дечију веру, јер је као на заклање вођен кроз читаву своју историју у свим крајевима где год је живео и ево, опстао је. Опстао је зато што је љубав непобедива. Опстао је зато што смрт љубав не може угасити. И то је наш пут, браћо и сестре и драга децо. Хвала вама. Хвала Богу што вас шаље да вас имамо и да нас подсећате на све ово и наш народ који је, како рекох, вођен као на заклање. Није то народ оваца који не зна шта је лево ни шта је десно, него то је народ који има детиње срце. Сада док сам гледао како деца окрећу овај славски колач, молим се у себи и истовремено ево исповедам ту молитву као нашу заједничку: Господе, загрли нас рукама деце Светога Саве, где год да се налазимо и не дај нам да иступимо из тог загрљаја. То је сигурни програм који оправдава наше животе, којим посведочујемо Богу да нисмо “промашена инвестиција” ни као појединци, нити као колектив, као заједница, као народ. Са овим мислима, преносећи благослове Његове Светости, доносећи благослов Светога Врачара из храма Светог Саве, одакле долазим, овде вама да примим благослов, да посведочим и ево у 21. веку да је жива та веза и нераскидива, да је духовни линк учинковит. Богу хвала и Светом Саву Сави благодарност због тога.
Истовремено, благодарим и Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Јоаникију који чува веру овде и који вас све предводи у Духу Светоме светосавским путем ка Христу Господњем, којем, ево, и ми заједно певамо из свих срдаца наших: Благословен је онај који долази у име Господње, Цар Израиља, чијем царству неће бити краја,поручио је протојереј Стојисављевић.
У празничном програму су учествовали полазници школе вјеронауке и дјечји хор.
