СПКД Просвјета организује дводневни програм о дјелу Михаила Лалића, а у знак обиљежавања 110 година од рођења црногорског књижевника. У петак, 17. октобра биће приређен Омаж Михаилу Лалићу, а дан касније у Кући нобеловца Ива Андрића научни скуп, саопштено је на данашњој конференцији за новинаре.
Овај дводневни скуп посвећен Михаилу Лалићу одржава се у оквиру програма поводом Дана ослобођења Херцег Новог. Према ријечима предсједнице СПКД Просвјета, Оливере Доклестић Лалић је наш завичајни књижевник јер је након пензионисања пуно времена проводио у Херцег Новом.
-У то вријеме када је Лалић боравио у Херцег Новом, наш град је био стјециште многих књижевника, почев од Ива Андрића у чију част ми приређујемо књижевна дешавања, односно научне скупове везане за књижевнике који су својим дјелом или животом везани за херцег Нови, казала је Доклестић.
Најављујући програм, Доклестић је казала да ће у петак од 19.00 у Дворани Парк бити представљен књижевни опус Михаила Лалића а у суботу у Кући нобеловца Ива Андрића од 10.00 биће одржан научни скуп, подијељен у три сесије.
-Учесници научног скупа су: Будо Симоновић, са својим дјелом „Последњи Лалићев интервју“, затим др Синиша Јелушић, који ће говорити на тему романа „Хајка“ у филмском тумачењу Живојина Павловића. Слиједи др Татјана Ђуришић, која ће говорити о просторном моделу уклетости у Лалићевој трилогији. Магистар Катарина Пантовић говориће о интертекстуалности, миту и жељи у последњем роману Михаила Лалића „Тамара“. O рукопису необјављеном за живота „Лалићеви недовршени мемоари“, говориће Мираш Мартиновић, казала је Доклестић.
Ђорђе Малавразић ће говорити на тему „Идеја ђавола код Лалића и мана“, а др Александра Пауновић на тему „Не/намјерност фрагментарне форме у књигама – Прелазни период и Прутом по води“.
-Др Радоје Фемић имаће предавање на тему „Поезија Михаила Лалића у контексту соцреалистичког утилитаризма“, а мр Божана Јелушић на тему „Жена као мотив и њена функција у обликовању свијета романа Ратна срећа“. Др Драшко Дошљак говориће о „Систему личних имена у приповјеткама Михаила Лалића, Јелена Ђоновић на тему „Перспективе Лалићеве путописне о црногорском Јадрану“ а Трамара Комар о „Сусрету с Лалићем“, најавила је Доклестић.
Есејиста и теоретичар медија Ђорђе Малавразић, један од учесника научног скупа, истакао је да се Михаило Лалић опредијелио за књижевни реализам, у периоду када су постојале велике полемике модернистичког стила и реализма.
-Лалић је био на страни реалиста, али је сматрао и то је експлицирао да реализам не може опстати онакав какав је традиционално био него да га треба стално обнављати и оживљавати новим приступима и то је оно што је он радио у свом дјелу, прије свега у свом фундаменталном дјелу „Лелејска гора“ из 1957. године, која је затим доживјела још двије верзије прерађивања. По свом модерном реализму то дјело је је апсолутно одударало од оновремене литературе и знатно је отварало путеве другим књижевницима да се запуте путем истраживања, да крену ка техници рецимо унутрашњег монолога, казивања у првом лицу, или ка таквим појавама које узнемирују једну разбијену свијест Лада Тајовића током његовог лутања по митском појму „Лелејске горе“ када се нашао усамљен, одвојен од својих другова и када му се у једном тренутку причинило и јавило и привиђење ђавола, казао је Малавразић и додао да цио опус заслужује даља проучавања.
-Овај мали скуп у Андрићевој кући омогућиће извјесне кораке даље. То се види већ из наслова ових излагања. Они су дијелом проблемски, посвећени појединим аспектима Лалићевог дјела и у том смислу ће сигурно дати одређени допринос. Има ту и једна група Новљана који су били у додиру са Михаилом Лалићем и који ће, сигурно, освијетлити његову личност у оквиру новског културног амбијента, закључио је Малавразић.
На конференцији за новинаре представљен је и зборник радова Рат, револуција, демократија, умјетност Бранка Лазаревића, којем је био посвећен прошлогодишњи научни скуп одржан у Херцег Новом.
