Доградња објекта Дневног центра за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју у Суторини је при крају, преостали су радови на инсталацијама за електро и снадбијевање водом, потом и захтјев за лиценцирање Дневног боравка 27+, наводе за РТХН у Секретаријату за локалну самоуправу.
Спроведен је поступак јавне набавке за опремање намјештајем и техником дограђених просторија Дневног центра за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју, информише секретарка Весна Самарџић.
– Слиједи испорука намјештаја од добављача и након тога подношење захтјева за лиценцирање Дневног боравка 27+. С тим што у међувремену морамо да регулишемо одређене формалности око запослених, односно склапање уговора и регулисање статуса новозапослених, од којих ћемо један дио преузети из Нове шансе, односно досадашњег пилот пројекта – наводи она.
Након предаје захтјева за лиценцирање, представници ресорног министарства ће доћи у посјету Дневном центру, а на лиценцу се чека око 15 дана. Уз то, постоји могућност и за боравак више од 15 корисника, прича Самарџић
– Није све једноставно да може одмах, али радимо и трудимо се да што прије корисници са Топле пређу у Суторину. Пошто измјеном неких правилника постоји могућност боравка већег броја од 15 корисника, зато што они долазе у одређеном периоду, односно, корисници који су школског узраста и похађају школу, долазе само четири сата, имају скраћени третман. Што се тиче корисника програма 27+, мислимо да је негдје оптимално 15 до 20 корисника из разлога простора и стручних радника – наводи Самарџић.
Нови закон о социјалној и дјечијој заштити у радној верзији предвиђа да се све услуге препуштају општинама организационо и финансијски.
– Ту имамо велики отпор одређеног броја општина, јер то неће моћи финансијски да издрже. Заједница општина је, такође, укључена и пратимо тај нацрт закона. Препорука општина је да се заједнички финансирају пројекти, односно сервиси социјалне заштите, као и до сада. Сада се Дневни центар финансира са 250 еура по кориниску, исто тако и Дневни боравак. То смо нагласили писмено, усмено и присуством на тим састанцима, да просто држава мора да нас подржи кроз сваки сервис, јер на тај начин ћемо моћи заиста да будемо прави партнери и моћи ћемо да равијиамо више сервиса – истиче Самарџић.
Самарџић сматра да општинама остаје да се саме изборе за финансијска средства за ове врсте социјалних сервиса јер, како наводи, у Министарству рада, запошљавања и социјалног дијалога размишљају само о ономе што је уско законом предвиђено, такође и како да финансијске обавезе пренесу општинама.
