Са платоа Дворане Парк ка тераси Градске кафане, слила се синоћ ријека младости, ученика завршног разреда Основне школе „Илија Кишић“. Послије толико неизвјесности, успјели су да обуку одабране хаљине, прве штиклице, кошуље, задјену кравате и осмјехну се дивном периоду иза себе, у којем остављају основну школу, али и оном који их чека. И нису само они били поносни и срећни, чини се да је још више узбуђења било у родитељским срцима, али и њихових бака, тетки, ујака, који су дошли да их испрате.
Биће међу њима, открили су нам, и будућих гимназијалаца и оних који бирају стручне школе и занате, а оно што је сигурно је да ћемо, као и досада, сви имати разлога да будемо поносни на генерацију која је стасала да рашири крила и крене даље.
Казали су нам да ће године основне школе памтити по дружењу, несташлуцима, заједничким проблемима како нешто савладати, осмјесима и тајнама које су дјелили, па и по којем заједничком „одласку са часа“.
„Били сте сјајни“, казала је директорица школе Снежана Мирковић на почетку вечери, пожељевши им срећу у „свијету који није ни мали али ни превише велик“
-Надам се да смо вас за тај свијет припремили или да смо вам олакшали будуће кораке. Вољела бих да сте одрастајући у родитељском наручју, а образујући се у нашој школи, научили шта су праве вриједности. Учили смо вас да будете искрени, како према себи, тако и према другима. Учили смо вас да градите самопоуздање и да се пред првом препреком не обесхрабрите, јер је то само једна, а биће их још. То није разлог да сагнете своју главу јер свијет треба да носите у својим очима. Такмичите се са собом и увијек будите бољи од онога што сте били јуче. Научили смо вас, када нешто искрено желите, то је достижно. Зато се будите са жељом да успијете и не заборавите на најважнију лекцију у животу, а то је да бити и остати добар човјек, казала је директорица Мирковић.
Како је казала, биће међу дјецом ове генерације оних који ће уписати гимназију са жељом да буду добри љекари, професори, инжењери, неки ће жељети да постану мајстори свог заната, али ни тада, ни било када, не треба изгубити осмјех који их је красио на синоћњој забави.
-Задржите сјај у оку и радост у срцу. И када вам не буде нешто по вољи, сјетите се да је и ова забава била упитна, али се ипак догодила. Свједоци смо и ми и ви једног прилично мучног периода и врло тешке године која је, надам се, за нама. Снагом струке и нашом вољом успјели смо да је превазиђемо, да изађемо јачи и да научимо да само здравље нема цијену и да се радујемо једном обичном дану, истакла је директорица Мирковић.
Ученица Софија Вујичић подсјетила је на прве школске дане и њихова тада „збуњена лица и уплашене окице, стидљиво упознавање, нека суза и шапутање“.
-Са првим чарима школског свијета, првим словима и бројкама, упознао нас је наш драги, на жалост покојни, учитељ Миладин Горановић. Уз њега смо још тад научили да је свако од нас посебан на свој начин, али да много више вриједимо као цјелина. Рано нас је напустио, а онако рањене у своје крило нас је примила наша драга учитењица Рада, увијек мила и насмијана била нам је попут пријатеља. Лако је праштала наше несташлуке које смо итекако чинили. Вријеме сигурности је брзо прошло и за час се нађосмо у великим разредима. Са нашим разредним и осталим наставницима научили смо како да будемо самостални, упорни и да никада не одустајемо. Хвала нашем разредном што нас је разумио и помогао да устанемо сваки пут када паднемо, хвала и нашим наставницима који су нас учили, „мучили“ али и научили градиву и животу. Вољена генерацијо, можете ли вјеровати да је прошло девет година дружења, смјеха, суза. Иза нас је сада много успомена и нераскидивих веза, али пред нама је животна раскрсница са путевима пуним нових обавеза и задатака. Иако више нећемо заједно сједати у истим клупама, дјелити ужине и тајне, створили смо нешто што ће трајати цијелог живота, а то је искрено пријатељство, казала је Софија обраћајући се у име свог одјељења.
Прослава мале матуре је велики дан којег ће се сви радо сјећати, дуго прелиставати слике а за сваку ће бити везана по једна успомена, казао је у обраћању генерацији ученик Борис Васиљевић.
-За мене, године дружења прошле су за трен ока. Сјећам се када смо тек дошли у шести разред, доста нас се није познавало али ми смо створили нова, нераскидива пријатељства и односе. Растајемо се и крећемо у нове школе, градићемо нова пријатељства али се надам да ћемо остати у контакту. Вама желим да остварите своје снове, а наставницима бољу генерацију од ове, али мислим да ће се то тешко остварити, истакао је Борис.
Ученица Теодора Томановић, у име свог разреда, захвалила је наставницима што су им дали најмоћнији алат – знање и пожељела својим вршњацима срећу.
-Године које су иза нас испуњене су тренуцима среће, дружења и успомена које никада неће изблиједити. Кратка је ноћ да би се исказало шта свако од нас носи у себи везано за основну школу. Некада смо били неподношљиви, али смо уз помоћ наше дивне разредне постали такви да смо вриједни дивљења. Захвални смо нашим наставницима то што су нам дали на коришћење најмоћније алат – знање. Тај алат ће нам помоћи да савладамо будуће изазове, да будемо позитивни у свакој ситуацији, у свему ономе чиме се будемо бавили и што је најважније, помоћи ће нам да остваримо своје снове. С поносом ћемо истицати из које школе долазимо а надам се да ће нас и наставници поменути новим генерацијама, казала је Теодора.
Генерацији која је изњедрила девет „Луча“ разредне старјешине су биле наставници Наташа Павловић и Горан Томић, који каже да је ријеч о посебним емоцијама јер је ово последња генерација коју изводи.
-Изузетна генерација и по учењу и по дружењу, са много награда литерарних, из сликарства, музике. Они су били ускраћени због саме пандемије и за стицање нових знања и за дружење, али макар смо успјели да се скупимо и имамо матурску забаву која је такође била под знаком питања због мјера које су на снази, казао је наставник Томић.
У просвјети је од 1982. године и, како каже, без размишљања би опет бирао исти позив.
-Многи људи не знају да када се ради у просвјети, не може да се остари јер се стално дружи са младим генерацијама и са њима наново сазријева. То су дјеца од 6. до 9. разреда, са њима се човјек дружи, улази у њихове проблеме, са њима остаје увијек млад. Мислим да је то изузетна професија да човјек остане расположен и ужива читав живот, казао је наставник Томић.
Опширнији извјештај очекује вас у емисијама о образовању „Звонце“ у радио програму у уторак од 11:15 и у „Тв учионици“ на телевизијском програму у четвртак од 20:00.
Генерацији малих матураната ОШ „Илија Кишић“ желимо пуно успјеха у даљем школовању и животу!
