Ријечи нам служе да се споразумијевамо, да кажемо шта видимо и осјећамо…А у оку које посматра овај кутак Боке, древне зидине тврђава, стару Тору, Караточ док га запљускују таласи и око њега круже галебови и корморани – у том оку станује љепота за чији опис је некад тешко наћи праве ријечи. И онда када нас преплави тај осјећај, кад се у грудима ускомеша колоплет разних осјећања, није потребно бити врсни пјесник. Довољно је само вољети овај град и то изказати. А пуно је знаних и незнаних људи који кроз дјела и ријечи јасно и гласно показују колико воле Херцег Нови. Један од њих је Жељко Чернаус, Новљанин, по струци виши физиотерапеут запослен у Институту Игало а по ведром духу, оштром оку и слуху сатиричар, писац, пјесник – вриједни хроничар града.
Дружили смо се једног дана, у освит Празника мимозе, причали о граду, људима, карневалима и присјетили се неких његових бескрајно занимљивих прича забиљежених и у његовој Понистри од душе….
Море и залеђе на РТХН у петак, 16. фебруара од 20.00.
