Рјешавање вишегодишњег проблема црногорских рибара поново је одгођено након што данашњи састанак Националног удружења произвођача рибе са Морским добром није одржан из техничких разлога. За наредну седмицу најавлјен је нови, на којем би требало да буду дефинисани приоритети, укључујући одређивање искрцајних мјеста и распоред у лукама. Представници рибара поручују да од својих захтјева неће одустати.
Како је подсјетио представник Националног удружења произвођача рибе у радној групи, Саво Ћетковић, управа Морског добра увидјела пропусте у претходном периоду и изразила јасну намјеру за рјешавањем проблема на терену.
– Знамо да треба да прође туристичка сезона да би почело са рјешавањем проблематике, и да доста је тешко да се све уклопи и да се сви састану. Морско добро зна да имамо велики проблем, на који начин ће то да рјешава, нама није познато. До састанка је није ни дошло, ми имамо предлоге и захтјеве, и од њих нећемо одустати, истиче он.
Ћетковић сматра да локалне заједнице мора бити више укључена у проблеме који се тичу свих.
-Локално становништво не смије остати без везова у постојећим лукама и мандраћима, науштрб оних који свој дио не дају држави. Држава то треба да ријеши, као што може, ако жели, да ријеши имовинско-правне односе преко ноћи. Рибари су ту у највећој штети, 10 година не могу да вежу своје бродове у сигурну луку, не могу да учествују на разним пројектима, да повећају капацитете производње рибе, не могу да запосле нове људе. Сад имамо и Закон о раду који нас условљава да имамо запослене, а не можемо их имати кад немамо један метар обале, сви заједно, рибари, и у Херцег Новом и у Црној Гори. Неке ствари су се ријешиле кроз неке мале мандраће, али то је све без иједног права, без иједног папира..
Ћетковић сматра да би везови требало да буду стални, да се наплаћују и да се зна комунални ред.
-Желимо да учествујемо и у чишћењу подморја и одржавању комуналија на привезиштима, мулима. Не желимо да живимо на начин да то буде све напуштено, мора да се доведе ред, као у свакој грани, тако и у рибарству. Ако рибар има право да веже барку у луци коју одреди Морско добро, рибар ће да плати вез, да води рачуна о својој површини, кабини. Ако се не буде придржавао тога, мораће да напусти луку, тако ће исто инспекције лакше радити. Требало би сви да продајемо рибу на једном, откупном мјесту, да имамо прво искрцајно мјесто, гдје ће сваки рибар, на кило рибе платити порез. Та риба онда има регуларан ток и продају. Сви треба да се заштитимо, али морамо и да имамо све услове.
Како је истакао Ћетковић, у земљама региона рибари су препознати као важан дио идентитета приморских градова, имају своје мјесто у лукама и мандраћима, често у самом центру града. Нагласио је да Бока Которска има дугу рибарску традицију коју треба сачувати, те да рибари заслужују сталне и уређене везове, умјесто привремених и нелегалних привезишта. Оцијенио је да рибарство представља дио културне баштине и туристичке понуде, али и изразио забринутост због тога што се на локалном тржишту све чешће продаје узгојена и увозна риба, док се риба из домаћег мора све мање налази на трпезама Новљана.
