„Појам зла и његове манифестације“ назив је пратећег програма пете Међународне конференције Српског филозофског симпозијума – СoФoС, који је вечерас одржан у Кући нобеловца Ива Андрића у Херцег Новом. На ову тему говорили су Ђорђе Малавразић и Јован Бабић.
Од хришћанства потиче доктрина да се зло рађа из слободе, јер човјек има слободну вољу да бира хоће ли слободу искористити за добро или за лоше, казао је културолог и есејиста Ђорђе Малавразић.
Појашњава да је у 20. вијеку дошло до новог замаха у проучавању зла које је дао фашизам, нацизам, концентрациони логори, а право питање је одакле зло долази и како се манифестује.
– Сматра се да зло проистиче из слободе коју човјек може да искористи на добар или лош начин. Бог му је дао ту слободу да изабере избјегавши да га у том дијелу контролише, тако да је и добро и зло консеквенца те изворне слободе коју човјек, као једино створење, има на овом свијету. Феномени масовног зла, какви су били Јасеновац и Аушвиц и други, поставља питање како човјек може да се супротстави злу у друштву у којем оно влада, у којем је режим зао. Ипак, у једном тренутку човјек може да каже да он то неће и не може урадити па чак и када зло постане друштвена норма као што је то било у доба фашизма и нацизма, казао је Малавразић.
Како каже, злу се у свакодневном животу макар мало треба супротстављати како не би превладало.
– Смисао овакве конференције је да упозори на присуство зла јер је важно проучавати га и отклањати његове корјене. Оно се не може елиминисати јер је утемељено у човјековом бићу, али се може умањити, ублажити и може се цивилизовати друштво на начин да се неке радикалне манифестације зла унапријед елиминишу, закључује Малавразић.
Професор Јован Бабић је подсјетио да СoФoС већ пет година организују скупове који се баве разним видовима слободе.
-Та тема зла нас је на неки начин привукла као један проблем који вреди испитати. Наравно, у наше време зло је присутно, или нам се тако чини, више него можда у неким другим временима. У сваком случају је истина да је присутно више него што би требало да буде. Међутим, није то била наша мотивација. Наша мотивација је била да се тема зла наслања на претходне теме које иду логично једна из друге. Онда су се издешавале разне ствари које треба објаснити и прецизирати дефиницију зла прецизира. Када се каже да је нешто без икаквог повода, да је ничим изазвано и слично, то имплицира да је свијет постао јутрос у осам сати, и да ништа прије тога није постојало. Све има своје узроке који треба да дају објашњења тога што се дешава. Када се у то уђе онда се види да је зло заправо веома сложена појава.
Oбјaшњава да је у основи зла слобода, која је такође у основи добра.
-То имплицира да заправо слобода није сама вредност него је претпоставка било чега вредног, било да је зло било да је добро. Када не би било могуће бирати зло, и то чак зло као такво – зло ради зла. Ја имам стуидију о томе – уобичајно зло је такозвано обично зло као рецимо крађа, разбојништво и слично. Тамо сам ја развио и ту идеју о доктриналном злу које је заправо главно зло нашег времена, та идеологизација, али постоји и нешто што је чисто зло, рецимо пакост итд. Могућност таквог нечега је и претпоставка могућности и морала и слободе. Јер, ако бисмо ми добро бирали аутоматски и нужно, и када не би могли никада ни изабрати зло, онда ми не бисмо били ни одговоррни за то зло, не би било кривих, не би нас нико могао осудити низашта, као што не би били ни заслужни низашта. Дакле, та одлука да се оно што треба урадити претпоставља могућност да се изабере оно што не треба.
Зло јесте свевремена тема, која је увијек актуелна, истакао је професор Бабић, наводећи један савреми примјер.
-Ми имамо утисак, као што су вјероватно мислили људи у сваком времену, да зла данас има више него прије. Једну од манифестација зла имамо у виртуелној стварности; то је рецимо та чувена деплатформизација. Могућност да се неко избрише из свијета и из живота, односно да се укине приступ нечему што њему представља смисао живота, тако што просто ако учини нешто што је политички неподобно или забрањено, његов налог се, не само избрише, него му се не омогућује да икада отвори нови. То је нека врста виртуелног убиства. То показује колико је виртуелна стварност заправо релевантна и колико све више део праве стварности, део нашег живота.
И професор Бабић, као и Ђорђе Малавразић, сматра да тема зла код Ива Андрића, испред чије куће је уприличен програм, даје оне његове најбоље странице.
-Андрић је изузетан писац и једна од карактеристика те изузетности да нема пада квалитета на појединим страницама или у појединим пасосима, међутим његови дјелови који се баве злом су посебно упечатљиви, посебно дубоки и посебно плодни у производњи потребе да се о томе размишља.
Српски филозофски симпозијум, у организацији Српског филозофског друштва, отворен је у Требињу 23. јуна и окупио је преко 20 еминентних научника. Пратећи програм у Херцег Новом одржава се други пут.
