Да је Херцег Нови више од туристичке дестинације свједочи брачни пар Роде из њемачког града Фленсбурга. Они су се заљубили у град и одлучили да у њему живе један дио године.
Како пише Марк Роде (Marc Rohde), редовно чита портал Радио телевизије Херцег Нови, како не би пропустио ни једну информацију из свог другог дома.
– Од прошлог љета посједујемо мали стан у Игалу и желимо да у њему живимо три мјесеца годишње. Импресионирани смо опуштеном атмосфером и посјетили смо многа мјеста на црногорском приморју и у Боки. Херцег Нови нам се свидио због фантастичне локације, заштићен је унутар залива, али се не осјећамо стиснуто као у унутрашњем дијелу, јер се поглед пружа на отворено Јадранско море – наводи он.
Град су посјетили неколико пута до сада и у њему се осјећају као код куће. Преферирају прољеће и јесен, јер, како каже, љето је претопло и превише је гужве за њихов укус.
– Обично стигнемо преко аеродрома у Дубровнику. У граду се добро сналазимо без аутомобила, јер с једне стране, живимо у центру, а са друге аутобуски превоз је редован током дана и није скуп – пише нам Марк.
Кулинарство, спорт и култура
Недељом воле да посјете Портонови и један од њихових омиљених ресторана у ризорту. Преферирају шетње између Мељина и Суторине, осим током врелих љетњих дана. Омиљена мјеста за оброке су им на Шеталишту, али и на Тргу Николе Ђурковића и на Белависти.
– Нисмо само ентузијастични према ресторанима, већ и према културним и спортским понудама града. На примјер, врло брзо смо постали навијачи ОК Херцег Нови, а волимо и ватерполо тим Јадран. Базен одмах поред мора амбијент је који је неупоредив и вреди га посјетити само из тог разлога. Необично нам је да су улази на спортске манифестације бесплатни, јер тога у Њемачкој нема. Улаз је био бесплатан чак и на рукометну утакмицу Лиге Европе између Цетиња и Фленсбурга – наводи Марк.
Љетњи концерти у Игалу за њих су феноменално искуство, а јесенас су видјели и наступ регионалне пјевачице Љупке Стевић у једном пабу у Игалу.
– Врло смо узбуђени због Празника мимозе, који ћемо ове године посјетити први пут – истиче Марк.
Љубазни људи
За сада, како наводи, разумију тек по коју ријеч нашег језика, али су већ упознали велики број веома љубазних људи.
– Упознали смо такође доста поузданих и тачних особа. Чак и ако неко не може лично да нам помогне, увијек ће знати некога ко може. То је још једна ствар коју волимо код Херцег Новог: сви људи се међусобно познају и имају веома личну међусобну интеракцију. Овдје у њемачким градовима све је анонимно, док Херцег Нови комбинује урбану инфраструктуру са породичном атмосфером. То је микс у којем заиста уживамо. Такође, срећемо многе госте и мјештане из других држава, што је врло узбудљиво – прича Марк.
У залеђу им је било тешко да се на енглеском језику споразумију са житељима, али у граду то пролази веома лако.
– Свјесно смо тражили гдје локалци и посјетиоци попут нас заједно живе, и где се дешава нешто чак и ван туристичке сезоне. Радујемо се многим будућим боравцима јер још увијек имамо много тога за открити – каже Марк.
У Херцег Новом као код куће
У повратку за Њемачку обавезно носе једну или двије боце вина са Савине, као и жвакаће гуме, које су знатно јефтиније у Црној Гори него у њиховој земљи. Међутим, зачуђујуће су им високе цијене неких производа за личну хигијену и одређене врсте хране.
Али слика са мотивом Сат куле умјетнице Викторије Астакове, која живи у Херцег Новом, окачена је на њиховом зиду у Фленсбургу.
Визије
– Ако бих могао да зажелим три ствари од добре виле, то би била метро веза од аеродрома Дубровник до будуће аутобуске станице у Игалу, јефтина трајектна веза за путнике током целе године од Игала преко Шквера до Порто Монтенегра, и на мјесту некадашњег Хотела Игало, изгледала би изузетно добро опера. Ми би били сигурна подршка нашој пријатељици Петри Радуловић, оперској пјевачици из Котора – закључио је Марк у писму Радио телевизији Херцег Нови.