Програм рада Заједнице општина за 2025. годину премашен je за 49 посто, што је за најважнији резултат имало вишемилионске уштеде за буџете општина кроз прилагођавање закона и преко 20 милиона еура подршке Заједнице кроз ЕУ и друге пројекте и сопствена средства. Умјесто планираних 108, реализована је чак 161 активност, а претходна година види се као година почетка децентрализације и рекордне подршке општинама.
Чак 80 закона, стратегија и планова на државном нивоу усвојено је уз учешће Заједнице. У 38 нацрта и предлога сугестије Заједнице су потпуно или дјелимично прихваћене, а на пет закона достављани су и амандмани посланицима државног парламента и углавном усвојени.
Финансијски ефекти нормативних активности Заједнице огледају се у стварању правног оквира за вишемилионске уштеде и приливе у буџете општина, а у току је и обезбјеђење новог локалног прихода – накнада за државне путеве који пролазе кроз насељена мјеста.
Од нормативних активности могу се издвојити амандмани Заједнице на Закон о порезу на непокретности којима је спријечено проглашење неуставним више одредби тог закона, а самим тим и милионски трошкови поступка због измјена правоснажних пореских рјешења, затим законско регулисање репрограма пореских дугова општина којим ће се остварити уштеде кроз могућност отписа камата, а ту је и враћање раније одузетних локалних надлежности Законом о планирању простора, Законом о изградњи објеката, Законом о легализацији објеката који ће убрзати развој и финансијски ојачати општине. Спријечено је и умањење локалних прихода из Егализационог фонда од 2,5 милиона еура кроз Закон о спорту, као и умањење концесионих накнада за луке и аеродроме од 30-50% кроз Закон о финансирању локалне самоуправе. На иницијативу Заједнице и уз подршку Министарства финансија, умањена је нова адвокатска тарифа за жалбе због ћутања управе у поступцима слободног приступа информацијама са 700 еура на 80, чиме ће се зауставити милионски одливи из општинских буџета, наведено је у извјештају генералне секретарке Мишеле Манојловић.
Кроз пројектне активности Заједнице везано за ЕУ и друге фондове и сопственим средствима намјењеним за финансирање техничке документације за локалне развојне пројекте пружена је директна подршка општинама у укупној вриједности од преко 20 милиона еура.
Заједница је у 2025. години имала и интензивну међународну и регионалну сарадњу. Делегација пост-мониторинг мисије Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе посјетила је Заједницу у децембру прошле године ради контроле примјене Европске повеље о локалној самоуправи и контроле поступања по препорукама Савјета Европе из Извјештаја од 2024. године које се односе на даљу децентрализацију ЦГ и јачање фискалне и институционалне аутономије општина. Делегација Заједнице у Конгресу локалних и регионалних власти Савјета Европе учествовала на 48. и 49. сједници у Стразбуру на теме демократских стандарда, избора на локалном нивоу, насиља над женама у политици, транспарентности и дигитализације. Заједнички савјетодавни одбор између Комитета региона ЕУ и Црне Горе одржао је двије редовне сједнице, од којих је једна у Бриселу била посвећена концепту Црне Горе као еколошке државе, док је друга на Жабљаку ставила фокус на јачање подршке општинама кроз План раста.
Заједница је у протеклој години објавила три приручника на теме улоге општина у процесу европских интеграција, доступних ЕУ фондова за општине и имплементације ЕУ пројеката, као и брошуру о инветиционим потенцијалима општина – у сарадњи са Министарством дијаспоре. Тиме је дат допринос повећању апсорпционих капацитета општина за повлачење ЕУ и других фондова и подстицај инвеститора да улажу у локалне заједнице.
У организацији Заједнице у 2025. години одржано је 48 обука из различитих области кроз које је прошло 955 полазника из општина, а реализоване су и три међународне студијске посјете за 15 локалних функционера. Уручене су и награде за најбоље праксе општинама Будва, Пљевља, Тиват и Шавник које се даље размјењују са другим општинама.
Заједница је у протеклој години спроводила Програм подршке младима без родитељског старања, у оквиру којега је успјела да допринесе олакшавању првих корака за више младих штићеника Дома “Младост” у Бијелој у процесу осамостаљења. Такође се борила за повећање незнатних мјесечних социјалних давања овој циљној групи и њихово приоритизирање у обезбјеђењу смјештаја, запослења или стипендија за даље школовање, наведено је у саопштењу.
