У поступку усаглашавања Општег колективног уговора, послодавци и синдикати су постигли консензус о боловањима као бизнис баријери, али до законског рјешења је теже доћи. Послодавце оптерећује плаћање првих 60 дана боловања и траже упола мањи период као у земљама Европске уније. У синдикатима наводе да и приватници закидају раднике на боловањима.
На злоупотребу боловања као бизнис баријеру годинама су указивали и послодавци. У преговорима са синдикатима и Владом сагласили су се да је потребно уједначити правила за јавни и приватни сектор у погледу дужине боловања и плаћања.
Стечена права синдикати нису спремни да промијене, тврди предсједник Уније послодаваца Слободан Микавица, иако она одступају од правила земаља Европске уније.
-На примјер, имамо боловање преко 60 дана, пракса је у Европи да је то 30 дана, преко тога то боловање преузима Влада, односно иде на буџет. О томе смо постигли договор, међутим, још увијек није угледало свјетло дана у виду законског рјешења. Са друге стране, када смо причали о државним празницима и о регулативи која код нас каже да државни празник, уколико пада у недељу, се преноси на сљедеће радне дане, није пракса Европске уније и не постоји нигдје у савременој економији. Међутим, о том питању једноставно синдикати не желе да разговарају, као и низ других права која су стечена и која желе да задрже, истакао је Микавица.
У синдикатима се слажу да има неоправданих боловања, односно злоупотреба, али и послодавци, како тврди Душко Зарубица, секретар Савеза, различито тумаче закон и умањују плате радницима на основу боловања.
-Са оваквим коефицијентима и са овом цијеном рада, спрема се раднику обрачуна на 400 еура, или 450, или 500. Од тога прима 70%, не од минималне. Замислите једног онколошког болесника који је на боловању дужи период и не прима ни 70% од 600 еура, него прима 70% од оне обрачунате зараде, рекао је Зарубица.
Министарки рада, запошљавања и социјалног дијалога, Наиди Нишић, није познат обрачун боловања који синдикати наводе као вид злоупотребе.
-Ми немамо до сад пријављених случајева да је неко било коме исплатио 30% од основне зараде, него, наравно, сви обрачунају од минималне зараде. Оно што сам најавила и већ сам рекла социјалним партнерима јесте да ћу ићи ка томе и да ће моја наредна борба бити ка томе да основна и минимална зарада се приближе, рекла је она.
Према подацима Фонда здравства, боловања су прошле године државни буџет због рефундације коштала 10 милиона и 600 хиљада еура.
Иако је појачана контрола, тешко је утврдити неправилности у здравственом систему гдје су дуге процедуре заказивања и лијечења пацијената.
Извор: РТЦГ
