Награда Марко Миљанов, Удружења књижевника Црне Горе, за 2021. годину припала је нашој суграђанки Вишњи Косовић за збирку прича „Тражим име“. Уз честитке, подсјећамо даје радио драма којом своју продукцију на овогодишњем ХАПСу представљају Херцегновско позориште и РТ Херцег Нови снимљена по причама из награђене књиге. Лауреат је и Зоран Костић за пјесничку књигу „Издаја језика“. О наградама је одлучивао жири у коме су радили предсједница Милица Краљ и чланови мр Александар Ћуковић и Владимир Поповић. Одлуку су донијели једногласно.
У образложењу је између сталог наведено да збирка прича „Тражим име“ Вишње Косовић“ (УКЦГ,ПГ, 2020) поливалетнтом приповједачком структуром чију основу кроз два временска тока повезују различити погледи на свијет – филозофска мисао и обесмишљена савременост-увезује чврста нит.
-Досљедно филозофско полазиште, које се кроз дијалошку форму обзнањује као константа у креирању ликова и ситуација, плодотворна је наративна линија чији се значењски ток усложњава и у коначној разрешници поприма као убедљива смисаона ознака и самих јунака и простора у коме се догађају збивања и, надасве, као егзистенцијална поука о човеку.
Користећи аналогију у појашњењу кроз прожимање прошлости и садашњости, ауторка нас упућује на стабилне непроменљиве категорије, на свевремене вредносне тачке ослонца: људскост, честитост , душевност , љубав и доброту кроз непрекидно самоиспитивање људског трајања у суодносу филозофских тумачења, одакле и пористиче стална потрага за јединственом ознаком имена, имена човека као категорије највиших етичких вредности, саопштио је жири.
Зоран Костић,према оцјени жирија од прве објављене пјесничке збирке „ Првине“, слиједи магистралну линију поезије српске, „онај њен ток који извире из самог жилишта српског језика, српске родне – матерње мелодије и који се изванредним понирањем у језгро само, у онај искуствени, односно и проживљени и наслућени свет, исказује особеним песничким гласом.“
Жири такође наводи да „опсег Костићевог песништва креће од властите трагике унутрашње драме располућеног и разбијеног породичног света, ширећи се према спољашњим оквирима који обухватају и свирепом идеолошком мржњом и непријатељством и разорено, искидано, разједињено и располућено национално ткиво, сливајући се у моћну песму судбинског гласа.“
„Издаја језика“ је, саопштава жири, „пјесничка књига трагизма, испјевана у магновењу, српским језиком који се, иако прибира и сажима тамне тонове, у коначници распрскава у прозирну светлозарну песму сублимирајући однос жртве и џелата језиком самим – изданим преименованим и осуђеним . О српском језику, темељном појму националног изворишта, о тој светлој жртви, изданој и, попут младе Гојковице, узиданој у темеље идеолошко-политичке грађевине, сваки стих и свака од песама поприма силовиту језичку енергију опирања, непристајања, отпора и побуне, снагу етичког исказа Марка Миљанова уједињену естетском мером језикрвља – крвавим жилицама елегичне и стамене и непокорне песме Зорана Костића, творећи најсмисленије песничко сведочанство.“
Награде ће ауторима бити уручене 8. маја у Подгорици.
