Због повећања просјечне купопродајне цијене по метру квадратном на тржишту непокретности, сходно званичном податку који доставља државна установа надлежна за послове статистике, Монстат, дошло је до пораста пореза на непокретност.
Основна пореска стопа у Општини Херцег Нови није промјењена годинама, а износи 0.25%, међутим усвајањем Закона о измјенама и допунама закона о порезу на непокретности промјењен је начин обрачуна, објашњава за РТХН начелник Управе локалних јавних прихода, Милован Баждар.
– Рјешења пореза на непокретности раде се сходно Закону и општинској Одлуци. Полазна основица је просјечна цијена квадратног метра из купородајних уговора у Херцег Новом из претодне године. Тај податак доставља нам Управа за статистику. За ову годину висина те цијене је 1.194 еура по квадрату – наводи он.
На висину те цијене утичу позиција, квалитет и старост објекта, али постоје одређене олакшице које умањују висину пореза. Уколико је власник објекта већ добио рјешење, има поуку о правном лијеку и може уложити жалбу.
Баждар апелује на све који су добили рјешење, које није у складу са прописма, да дођу у Управу локалних јавних прихода и поднесу жалбу и укажу на неисправне чињенице унесене у базу података.
Висина пореза је скоро за 20% већа него прошле године, наводи Баждар, али Општина нема ингеренције да ту цијену мијења, пореска стопа, међутим, остала је иста.
– За објекте становања стопа је 0,25% и годинама није промјењена, у Будви је она 0,3%. Стопа за секундарне станове, како за нерезиденте тако и за резиденте је 0,55%. Морам рећи да је она прошле године била 0,50%. За пословне просторе је је 0,50%, земљишне парцеле 0,25%, грађевинско земљиште 0,30%, неизграђено грађевинско земљиште, које није приведено намјени, а извршено је комунално опремање, стопа је 1, за објекте у изградњи је 0,80%, за хале и производна складишта је 0.25-0,30% – навео је он.
Повећањем стопе за објекте у изградњу интенција законодавца била је да стимулише и убрза започете изградње обејката у гушћој урбаној зони и приобалном појасу, јер ти објекти естетски нарушавају ту урбану цјелину.
Баждар на помиње да је подносиоцима захтјева за легализацију пореска стопа увећана на 0,80 због нефункционалност објеката, али је знатно умањена пореска основица.
Локална управа даје могућност плаћања пореског дуга и на рате, у том случају, како објашњава Баждар, прекидају се застара и обрачун камате, а грађани могу добити и правну помоћ и савјете.
