У наставку 20. сједнице СО Херцег Нови одборници су данас усвојили Извјештај о раду предсједника Општине за 2023. годину, а вишесатна расправа водила се о четири комунална предузећа: Водоводу и канализацији, Чистоћи, Комунално стамбеном и Друштву за изградњу канализационе и водоводне инфраструктуре.
Предсједник Општине Стеван Катић казао је да је 2023. година била једна од бољих, ако не и најбоља у последњих 20 година. То се, како је рекао, види по реализацији бројних пројеката и рекордном Буџету.
-Бројни се пројекти раде на територији нашег града. У сарадњи са државом они прелазе износ од 70 милиона еура, што су рекордна улагања у Херцег Нови послије дуже времена, казао је Катић.
Одборник Демократа Никола Самарџић похвалио је извјештај који обухвата све што је урађено у претходној години.
-Овај извјештај показује да се у нашем граду из године у годину ствара бољи амбијент за живот грађана, а свједок томе је све већи број градилишта који се могу видјети на сваком дијелу наше општине, рекао је Самарџић.
Одборник ГГ Нови побјеђује Марко Лучић казао је да се пројекти реализују и завршавају у Игалу, а споро у осталим дјеловима Општине.
-У осталим дјеловима града се пројекти не реализују, пропадају тендери, а да не причамо о квалитету рада свега тога што је направљено. Не ваља што прстом нико не мрда око Института, болнице, заобилазнице, трајекта и Морског добра, ХТП Бока. У Oпштини имамо в.д. стања секретара по три године, казао је Лучић.
Одборник Ђуро Цвјетковић рекао је да се да се не слаже са Лучићем и да је измишљотина да се не ради у Херцег Новом.
-Овај град видно напредује и то потврђују капиталне инвестиције. И тек ће бити радова и треба да буду. У бројним мјесним заједницама нема мјеста гдје није урађен асфалт или бето , постављена расвјета, или канализација. Није лако и ово је највећа бокељска општина, казао је Цвјетковић.
Душка Мијовић, одборница Демократа казала је да се пројекти у Херцег Новом не раде за предсједника, него грађане Херцег Новог.
Одборник Новске листе Јован Суботић рекао је да извјештај није ружичаст, али похвалио је рад кабинета и предсједника али и критиковао колеге из Демократске Црне Горе.
-Ледени тобоган је један фантастичан пројекат који је одлио 120 000 еура. Ја са тим имам проблем и зато критикујем вашу листу која је три пута подржала ледени тобоган, рекао је Суботић.
Неколико сати одборници су расправљали о извјештајим о раду неколико комуналних општинских предузећа.
Према ријечима директора ДОО Водовод и канализација Бора Лучића, 2023. година је за предузеће била успјешна на више поља.
-Најбитнија је финансијска ситуација, гдје смо успјели да зарадимо 300 хиљада еура, а истовремено смо успјели да платимо сва потраживања, што је у овој години резултирало улагањима а не само плаћању дугова. Улажемо у мреже, обновили смо оперативу својим средствима. Трудимо се да будемо доступнији грађанима, поред Зеленике у плану је отварање службе наплате у Игалу. Прво смо водоводно предузеће које је потписало грански колективни уговор, чиме су обезбијеђени бољи услови за наше раднике. У склопу ИПА пројекта херцегновски Водовод реализоваће пројекат „Програм унапређења водоводног система Херцег Нови“, за који је одобрено 500.000 еура неповратних средстава, чиме ће се санирати мрежа у току ове и следеће године, истакао је Лучић.
Марко Лучић је казао да је 163 превише запослених у Водоводу с обзиром да мали број њих ради у оперативи, док је одборник Демократа Ђорђе Василевски похвалио цјелокупни рад предузећа.
Предсједница НВО Еколошко друштво Боке и бивша директорица предузећа Водовод и канализација, Оливера Доклестић, користећи Институт слободне столице, искористила је прилику да критикује извјештај актуелног директора упоређујући га са оним из 2021. године.
-Није упитно да сваки директор уноси одређене иновације и да има унапређења али битна је суштина овог предузећа, а то је снабдијевање водом, то је оно што храни предузеће и оно што они дају ефекат рада водоводног предузећа. Мјесто директора Водовода је прво послије предсједника Општине, у туристичкој регији. У извјештају видимо ставке које немају везе са Водоводом, нпр. изградња мреже Игало-Баре, нити је Водовод радио пројекат нити прикључке, нити је набављало цјевовод. Затим изградња водоводног цјевовода у Ратишевини, који је уграђен за вријеме претходног директора, затим цјевовод на Луштици који је пројекат државе и Општине, нема везе са водоводним предузећем, казала је Доклестић.
Са друге стране како истиче Доклестић, у извјештају не пише оно што би требало да се нађе.
-Систематизација запослених је промјењена након годину, у јануару 2023. зашто? Да би се отворила нова радна мјеста. Примљено је преко 20 да ја знам нових људи у администрацији, а ниједан инжењер. Отпуштена су или напустила из неког разлога три врло способна инжењера. Затим, извјештај о раду детекције губитака, гдје нема ничега што указује колико су се смањили губици, шта је урађено на детекцији губитка воде, ко руководи новом опремом и слично, истакла је Доклестић.
Одговарајући на питања одборника Лучића и председнице НВО Еколошко друштво Боке Оливере Доклестић, директор Водовода Боро Лучић казао је да је за три мјесеца урађено три километра новог цјевовода. Истакао је да Водовод никада није преузео управљање Постројењем за пречишћавање отпадних вода.
-Све ове године Водовод је искључиво надлежан да да своје запослене и на тај начин помогне функционисање постројења пошто је Друштво требало да буде инвеститор и да по завршетку постројења га преда Водоводу. Надамо да се ће овом процедуром, тендером и уградњом нове опреме заиста га завршити и предати га Водоводу. Стицајем околности био сам директор Управе јавних радова па смо успјели да распишемо тендер за пола милиона и та опрема је стигла задњих пар мјесеци и сигурана сам да ће са новом опремом постројење бити боље до његове потпуне реконструкције, рекао је Лучић.
Истакао је да је урађено преко 200 анализа воде током сезоне.
-Нити један није био него са одличним резултатом и што се тиче ривијере и Игала, Нивица, Роса. У Игалу је била једна или двије локације које су обично добре али се надам да ће овим пројектом и то бити рјешено, казао је Лучић.
По његовим ријечима, потребно је да имају више радника у оперативи али и да не могу да нађу копаче и зато је расписан још један багер који ће замијенити људство.
Подсјетио је на пројекет: Игало – Баре, гдје је разведена канализација али и водоводна мрежа. Урађено је 600 метара новог цјевовода у Ратишевени, на шеталишту се ради нови цјевовод.
– Такође имамо колектор који иде од Дома пензионера и тамо је постављен водовод. У пумној станици Мељине постављена је и трећа пумпа. Имамо проблем који је настао док сте ви били директор али тада сте више времена водили како да сачувате своје радно мјесто по истеку уговора него о томе да су већ у новембру пумпе биле покварене а за то постоје сви извјешатаји релевантних органа као и ЦМЦ који је њихов овлашћени сервисер, који је рекао тада да са таквим пумпама није могуће дочекати сезону, навео је директор Водовода.
Лучић је казао да Водовод издваја енорман новац за постројење а да нема начина да га на било који начин рефундира јер не управаља постројењем.
-Преко 200 000 еура само за струју, као и за плате и прековремене сате за запослене. Нико вас од запослених у Водоводу неће подржати да се сада мање ради, а ради се барем два пута више него када сте били ви, али не излазимо у јавност често са тим подацима јер мислимо да је важније да радимо, поручио је он.
Што се тиче губитака Лучић је казао да је урађено много више него што је то рађено претходних година.
-Никада није урађен биланс вода, хидраулички бројач, није урађена подјела рада по зонама, никада нису постављени монитори, направили смо Центар за мониторинг, а за ових пола милиона које смо добили све ћемо ово да урадимо. Ми смо прошле године имали преко 900 000 више промета него што сте ви имали, ове године имамо сваки мјесец преко 50000 еура више него што смо имали птротеклих мјесеци. Пумпе нису гашене ради штедње већ су се саме гасиле онда када више нису могле да се поправе, рекао је Лучић.
Марко Лучић је казао да су оба директора Водовода јако мало урадила што се тиче постројења и колектора, на шта је директор Водовода рекао да се могу похвалити резултатима.
-Завршен је главни пројекат за резервоар у Кумбору, јуче је усвојена одлука за резервоар у Бијелој, завршава се пројекат Мојдеж – Поди, новог система помоћу којег ће се град снабдијевати гравиотационо а не пумпама, а замијењено је 23 вентила који се нису мијењали од 80-их на разним пумним станицама, рекао је Лучић.
Извјештај који је представио усвојен је са 17 гласом за, једним против и једним уздржаним.
У оквиру сљедеће тачке дневног реда расправљало се о предлогу Закључка о усвајању Годишњег извјештаја о реализацији програма обављања комуналних дјелатности са билансом стања и успјеха ДОО Чистоћа Херцег Нови за 2023. годину, а за тај извјештај је гласало 18 одборника, док је један био уздржан.
Директор Чистоће Александар Шкобаљ је оцијенио да су интензивније радили у овој у односу на 2023. годину.
– Обављено је чишћење и кошење око ријеке Суторине, одвоз комуналног и кабастог отпада. Одрађени су потоци у Зеленици, поток Жагер, гранични прелази, путни правци, Мељине –Петијевићи, из магистрале, у залеђу Херцег Новог, површине око вјерских објеката, јавне и друге површине. Очишћене су незакупљене плаже иако из Морског добра нису добили канте за комунални отпад за шеталиште, што из овог јавног предузећа обећавају три године. Наши радници косе од Дебелог бријега до Верига, и по наредбама комуналне полиције и инспекције и путни правац ка Петијевићима, перу зону морског добра, тргове а гдје не могу прићи перу путем хидраната, казао је Шкобаљ.
Указује да је стални проблем кућни и отпад из угоститељских објеката који је немогуће ријешити без комуналне инспекције и полиције.
-Друштво је током 2023. године обезбиједило контејнере од 7 кубика, али остале су ружне слике у Зеленици, Баошићу и Каменарима. Позивамо грађане да могу да одлажу кабасти отпад до 500 кг у Рециклажни центар, казао је Шкобаља и навео да су отворили вулканизерску и браварску радионицу и повећали профит друштва. Осврнуо се и на Азил у коме је рекордан број паса, 170 за које су направљене и разврстане нове кућице. Набављени су нови контејнери али и нова возила.
-Приходи Друштва планирани су на 3 470 000 еура а по ријечима Шкобаља, реализовано је 3 911 000 еура. Резултатима пословања повећани су приходи за 14 одсто. Наплата је боља за 609 000 еура у односу на 2021.годину. Број запослених је 185 и како је рекао, није било повећање броја запослених у 2023. години.
Никола Самарџић из Демократа похвалио је рад Чистоће у односу на период када је фирма била оптерећена дубиозом и старим возилима.
– На терену се види да постаје све боља фирма и да се запослени боре да среде град. Уређена је депонија. У невремену поток Пијавица поплавио је због неодговорности грађана који бацају отпад, шут у поток, а радници Чистоће су и данас прискакали у помоћ, казао је Самарџић и истакао да Клуб одборника Демократа подржава рад свих директора и УО свих комуналних предузећа.
Јован Суботић из Новске листе похвалио методологију извјештаја.
-Ово је један од најбољих извјештаја. Можемо да се увјеримо шта је предузеће урадило у претходној години, позитивно пословало и повећало приходе и набавке су одрађене по плану. То је начин како би жељели да раде сва јавна предузећа, казао је Суботић.
Он је посебно похвалио обнову возног парка, али и начин на који из тог предузећа информишу грађане о својим активностима.
Марко Лучић, је указао на велики број запослених у администрацији и мањак у оперативи и затражио да се да уради ревизија за пресјек стања у овој фирми од раније. Предложио је и спајање комуналних предузећа у циљу ефикасности али и смањења трошкова.
Шкобаљ је констатовао да као Друштво касне 20 година. Чистоћа данас у возном парку има 24 камиона. Истакао је да је предузеће преузело засипање депоније и да су у МЗ Убли задовољни што се тиче ситуације на Тисовим гредама.
Усвојени су извјештаји о раду Комунално стамбеног предузећа и Друштва за изградњу водоводне и канализационе инфраструктуре.
Са 18 гласова и једним уздржаним гласом, усвојена је и наредна тачка Дневног реда о Предлогу годишњег извјештаја о раду Комунално стамбеног предузећа за прошлу годину.
Извјештај је поднио помоћник директора Младен Ростовић, који је како је казао, рађен је по методу који је обавезан по закону о комуналним дјелатностима, а то се већ више година ради.
– Превазишли смо проблеме и дуговања из 2017.године и ми смо уз велике напоре и рад, 2023. позитивни. Као чланица Удружења комуналних предузећа ми знамо да је већина комуналних предузећа у минусу. Трудили смо се да будемо позитивни, захваљујући томе што имамо начелника који није у вд стању и предсједника Општине који има визију и ево за ових седам година разумије ову проблематику, казао је Ростовић.
Додао је да никог новог нису запослили, већ имају и једног запосленог мање него прошле године.
-Трудимо се да одржимо и потребе овога града јер је веома битно да будемо функционални свакога дана, као и данас када се догодило невријеме, морамо да интервенишемо заједно са Чистоћом и Службом заштите и спасавања. Што се тиче извјештаја, морам да кажем да се ови трансфери које добијамо од Општине односе само на оно што ми радимо у сектору одржавања јавних површина, путева и јавне расвјете. Инвестиције иду по програму преко буџета за набавку основних средстава. Набавили смо нову ауто корпу, два путарска камиона и предузеће нормално функционише и нема неких искакања из колосјека. У нашем колективу је 19 % жена, што сматрам да је мало, навео је између осталог, Ростовић.
Марко Лучић је оцијено да је неопходна политичка подршка да се споје комуналне предузећа што је у интересу града и грађана.
Усвојена је и 33. тачка Дневног реда, Предлог закључка о усвајању годишњег извјештаја, и реализацији обављања, комуналних дјелатности, са билансом стања и успјеха ДОО Друштва за изградњу водоводне и канализационе инфраструктуре и Општини ХН за 2023. годину. Извјештај је усвојен са 11 гласова за, док је девет одборника било уздржано.
Марко Лучић је оцијенио да је тешка ситуација и поставља се питање да ли Водовод управља постројењем и колектором или Друштво.
– Увјерио сам се да се и поред воље и намјере црно пише што се тиче и постројења и колектора. Главни разлози су недовољни капацитети, недовољна политичка подршка. То је најзахтјевнији проблем у Општини. У Друштву се направио добар Акциони план, што је требало да буде предводница, а није се дошло до реализације осталих сегмената који би довели до извођења радова на реконструкцији постројења. Директор Друштва мора да се изнесе пресјек рада, претходног руководства за насталу штету од више милиона еура. То се покренуло, десила се кривична пријава, није наишла на подршку да би се квалитетније ријешило и ушло у процедуру. Може да се допуни кривична пријава или пошаље нова, да би се анализирало стање. Још смо ушли у већу компликацију Водовода и Друштва, радници су Водовода а управљање се дало у надлежност Друштва. Главна пумпна станица остала је у Водоводу. Дефинитивно то мора да буде једно предузеће. Треба више енергије да уложимо у овај најозбиљнији проблем али за сада то немамо, закључио је Лучић.
Он је исказао сумњу да је онај ко расписује тендер и бира извођача за санацију постројења ризик и да неће моћи владати ситуацијом.
Милош Коњевић потпредсједник Општине, коментарише да 100 људи из комуналних предузећа, раде и да они први треба да буду плаћени и то су радници који дају велики допринос функционисању града и подржава их.
– Послије прошле туристичке сезоне у Мељинама имали смо низ састанака и из Новске листе смо указивали. Није добро урађено до сада. Свако треба да одговара за све да се уради, за све када је колектор рађен од 2012. године. Данас имамо ситуацију да пумпе што су набављене нису добре. Какве су то пумпе набављене и шта Зарић ради тамо, када није упознат са радом пумпи, запитао је Коњевић.
Милан Зарић директор Друштва је казао да постројењу и колектору нема мјеста у политици. Упознао је да је у току је расписивање тендера за реконструкцију постројења, у вриједности 4,9 милиона еура, колико је министарство опредијелило и да ће сва опрема која ће доћи, бити нова.
– Покушавамо да унапредимо систем. У јануару смо имали идејни пројекат, појавила се могућност да ћемо преко министарства добити средства. Ушли у процес добрих бактерија, једина компанија дала гаранцију и започео је третман. Вријеме ће показати шта ће бити. До 5.јуна треба да буде урађен аерациони систем у СБР танковима и одрађени су сви неопходни сервиси у пумпним станицама. Прошла година се не смије догодити и да се понови хаварија у главној пумпној станици, навео је, између осталог, Зарић.
Никола Радман, казао је да имамо двије фирме а да се није ништа на постројењу и колектору урадило и да се пребацују надлежности. Залагао се да погон преузме иницијативу Друштво, урадио се акциони план са стручњацима.
– Појавила се пољска фирма која има све компоненте за тај посао. У међувремену се припремао тендер и потпуно су се промијенили услови. То ће да финансира министарство. То је добро, и надам се да овај пут нећемо направити грешку и да ћемо у оптималном року завршити, очекује Радман.
Зарић сматра да Општина треба да формира свој надзор над извођењем радова. Очекује да ће од септембра почети реконструкција колектора, најсавременијим методама, а како напомиње, неопходно је да се прво уради реконструкција колектора прије реконструкције постројења у Мељинама.
Сједница ће бити настављена.
