Na Pomorsomi fakultetu u Kotoru već dvije godine radi Laboratorija za arheologiju pomorstva kojom su željeli da ojačaju i poboljšaju resurse za istraživanja podvodne kulturne baštine Crne Gore i razvoj nove naučne discipline na Univerzitetu Crne Gore. Laboratorija za arheologiju pomorstva najmlađi je dio Centra za istraživanje, inovacije i preduzetništvo Pomorskog fakulteta u Kotoru.
Laboratorija je članica UNESCO mreže za podvodnu arheologiju i primjenjuje najsavremenije metode, koristi najmoderniju opremu i inovativne tehnologije razvijene kroz IPA projekat wrecks4all, koji je kofinansirala Evropska unija.
Stručni saradnik za arheologiju pomorstva, podvodni arheolog, Darko Kovačević, navodi da je misija Laboratorije za arheologiju pomorstva da podvodnu kulturnu baštinu Crne Gore učini dostupnom javnosti, prije svega studentima Pomorskog fakulteta, među kojima veliki broj dolazi iz Herceg Novog, a i građanima i turistima primjenom najmodernije metodologije, inovativnih tehnologija i najviših naučnih standarda za istraživanje, dokumentovanje, interpretaciju i očuvanje pomorske i podvodne kulturne baštine.
– Ovdje se proučavaju ostaci pomorskih aktivnosti povezanih sa morem kroz vreme. Mi smo to uradili tako što smo implementirajući taj projekat digitalizovali jedan broj potopljenih brodova u Crnoj Gori i kroz virtuelnu realnost ih doneli ljudima koji ne rone, na njihove mobilne telefone. Ovdje kod nas imamo sobu virtuelne realnosti gde posetioci mogu da dođu i da virtuelno zarone i vide sve te potonule brodove. Ono što je bitno je i to da takođe i čuju njihove istorijske priče i nešto nauče o svim tim slavnim istorijskim momentima koji su doveli do tih potonuća. –
U Arheološkoj laboratoriji se još nisu bavili potragom za potonulim brodovima, bavili su se dokumentacijom onog što već postoji. Građani mogu da dođu na Pomorski fakultet tako šro će da se najave na fakultetski mejl i da dođu u sobu virtuelne realnosti kao grupa ili da na svoje telefone instaliraju aplikaciju koja se naziva wrecks4all, kaže Kovačević.
-Želimo da povećamo dostupnost podvodne kulturne baštine kroz 3 D i virtuelnu realnost, tako da bi ljudi mogli da vide kako zaista fizički izgledaju ti brodovi na morskom dnu danas. Najstariji je brod iz helenističkog perioda (IV vek pre nove ere) postoje dva očuvana na prilazu Budvi. Zatim, preko rimskog perioda imamo brodove iz xix i xx veka koji su mnogobrojni. Ostaci tih brodova iz Prvog i Drugog svetrskog rata su zaista impozantni. Imamo jednu seriju parobroda od Ulcinja do Boke Kotorske koja je jako lepo očuvana i prepoznajući taj resurs u laboratoriji, mi se trudimo sada da proizvedemo razne materijale, razne digitalne prikaze koji bi danas, u modernom dobu bili vrlo dostupni ljudima i oni bi mogli zaista da im skrenu pažnju. Nekada ljudi nisu imali priliku, osim ako nisu bili ronioci, da vide potonuile brodove i onda su se razne legende i priče ispredaale koje često nisu bile zasnovane na činjeničnom stanju. Danas, kada smo u stanju da ih bukvalno skeniramo i da ih prikažemo na kompjuteru ili na mobilnom telefonu kao 3 D model, onda ljudi imaju priliku da vide kako zaista izgleda struktura tog broda, recimo parobroda ,,Goritia” koji je potonuo kod Ulcinja ili „Zent“ najveći brod na južnojadranskim prostorima koji je potonuo kod Petrovca. To su bili zaista impozantni brodovi od po stotinu metara i, jednostavno, kada ljudi vide, počnu da se dive tim strukturama, a onda se i zainteresuju za njihovu istoriju i za posadu, sudbinu – navodi Kovačević.
Laboratorija za arheologiju pomorstva će omogućiti bolje pozicioniranje Crne Gore na internacionalnoj naučnoj mapi pomorske i podvodne arheologije i djelovaće u skladu sa odredbama UNESCO Konvencije o zaštiti podvodne kulturne baštine. Multidisciplinarnim pristupom, kroz intenzivnu međunarodnu saradnju, osiguraće dalji razvoj ove naučne discipline u Crnoj Gori. Prof dr Darko Kovačević navodi da je u okviru svojih različitih projekata laboratorija opremljena različitom savremenom opremom.
– Imamo izuzetno modernu opremu za istraživanje podmorja. Pored ronilačke opreme koju koristimo kada ronimo da bi digitalizovali i istražili potonule brodove imamo i robota koji može to da radi sam dok smo mi na brodu. Imamo i opremu za virtuelnu realnost, odnosno opremu za celu produkciju 3 D modela i njihovu prezentaciju na naočarima za virtuelnu realnost. Studentima je jako atraktivno i svi su zainteresovani. Obično dođu u sobu virtuelne realnosti da posete brodove u virtuelnoj realnosti. Sada imamo i pripravnike koji nam takođe pomažu. Trenutno su u fazi upoznavanja sa opremom i učenja kako da je koriste. Mislim da će verovatno neko od njih ostati i pridružiti nam se na našim pomorskim ekspedicijama kada ronimo i kada zaista istražujemo brodove – kazao je on.
Laboratorija će raditi na podizanju institucionalnih kapaciteta za usvajanje inovativnih metoda istraživanja, digitalne dokumentacije pomorske i podvodne kulturne baštine i njene nacionalne i internacionalne promocije. Kovačević navodi da će podržati i podsticati veću internacionalnu prisutnost crnogorskih istraživača i naučnih radnika u domenu nauka koje se bave istraživanjem podmorja. U planu za ovu godinu je održavanje serije konferencija u Crnoj Gori na temu upravljanja podvodnom kulturnom baštinom.
– Jedna od njih će biti krajem marta. U okviru te konferencije ćemo pozvati kolege iz Hrvatske, Slovenije, Italije, Albanije i Bosne i Hercegovine kako bi zajedno napravili presek korišćenja i upravljanja kulturnom baštinom u turističke svrhe i kako bi negde došli do toga da izaberemo najbolji model koji bi bio primenljiv na nivou celog Jadranskog mora. U maju imamo kurs 3D digitalizacije brodova koji je otvoren za studente. Takođe, tokom leta ćemo imati jedan veliki kurs podvodne arheologije i digitalizacije podvodne kulturne baštine, odnosno potopljenih brodova i godinu ćemo verovatno završiti još jednom konferencijom koja će se baviti digitalizacijom podvodne kulturne baštine, odnosno, koliko smo uspeli na nivou Jadranskog mora do sada da digitalizujemo sve te potopljene brodove koji bi bili prezentovani javnosti – najavio je Kovačević.
U Laboratoriji za arheologiju podmorja radiće na primjeni odredbi UNESKO Konvencije o zaštiti podvodne kulturne baštine. Od mnogobrojnih ciljeva Laboratorije, izdvajaju mapiranje morskog dna teritorijalnih voda i identifikaciju podvodne kulturne baštine primjenom različitih optičkih i akustičnih metoda, digitalno dokumentovanje, klasifikaciju i valorizaciju podvodnih nalazišta, izradu baze podataka i online portala o podvodno-arheološkim lokalitetima namijenjenog za institucionalnu upotrebu i javnost.
