На Поморсоми факултету у Котору већ двије године ради Лабораторија за археологију поморства којом су жељели да ојачају и побољшају ресурсе за истраживања подводне културне баштине Црне Горе и развој нове научне дисциплине на Универзитету Црне Горе. Лабораторија за археологију поморства најмлађи је дио Центра за истраживање, иновације и предузетништво Поморског факултета у Котору.
Лабораторија је чланица UNESCO мреже за подводну археологију и примјењује најсавременије методе, користи најмодернију опрему и иновативне технологије развијене кроз ИПА пројекат wrecks4all, који је кофинансирала Европска унија.
Стручни сарадник за археологију поморства, подводни археолог, Дарко Ковачевић, наводи да је мисија Лабораторије за археологију поморства да подводну културну баштину Црне Горе учини доступном јавности, прије свега студентима Поморског факултета, међу којима велики број долази из Херцег Новог, а и грађанима и туристима примјеном најмодерније методологије, иновативних технологија и највиших научних стандарда за истраживање, документовање, интерпретацију и очување поморске и подводне културне баштине.
– Овдје се проучавају остаци поморских активности повезаних са морем кроз време. Ми смо то урадили тако што смо имплементирајући тај пројекат дигитализовали један број потопљених бродова у Црној Гори и кроз виртуелну реалност их донели људима који не роне, на њихове мобилне телефоне. Овдје код нас имамо собу виртуелне реалности где посетиоци могу да дођу и да виртуелно зароне и виде све те потонуле бродове. Оно што је битно је и то да такође и чују њихове историјске приче и нешто науче о свим тим славним историјским моментима који су довели до тих потонућа. –
У Археолошкој лабораторији се још нису бавили потрагом за потонулим бродовима, бавили су се документацијом оног што већ постоји. Грађани могу да дођу на Поморски факултет тако шро ће да се најаве на факултетски мејл и да дођу у собу виртуелне реалности као група или да на своје телефоне инсталирају апликацију која се назива wrecks4all, каже Ковачевић.
-Желимо да повећамо доступност подводне културне баштине кроз 3 Д и виртуелну реалност, тако да би људи могли да виде како заиста физички изгледају ти бродови на морском дну данас. Најстарији је брод из хеленистичког периода (ИВ век пре нове ере) постоје два очувана на прилазу Будви. Затим, преко римског периода имамо бродове из xиx и xx века који су многобројни. Остаци тих бродова из Првог и Другог светрског рата су заиста импозантни. Имамо једну серију пароброда од Улциња до Боке Которске која је јако лепо очувана и препознајући тај ресурс у лабораторији, ми се трудимо сада да произведемо разне материјале, разне дигиталне приказе који би данас, у модерном добу били врло доступни људима и они би могли заиста да им скрену пажњу. Некада људи нису имали прилику, осим ако нису били рониоци, да виде потонуиле бродове и онда су се разне легенде и приче испредаале које често нису биле засноване на чињеничном стању. Данас, када смо у стању да их буквално скенирамо и да их прикажемо на компјутеру или на мобилном телефону као 3 Д модел, онда људи имају прилику да виде како заиста изгледа структура тог брода, рецимо пароброда ,,Горитиа” који је потонуо код Улциња или „Зент“ највећи брод на јужнојадранским просторима који је потонуо код Петровца. То су били заиста импозантни бродови од по стотину метара и, једноставно, када људи виде, почну да се диве тим структурама, а онда се и заинтересују за њихову историју и за посаду, судбину – наводи Ковачевић.
Лабораторија за археологију поморства ће омогућити боље позиционирање Црне Горе на интернационалној научној мапи поморске и подводне археологије и дјеловаће у складу са одредбама UNESCO Конвенције о заштити подводне културне баштине. Mултидисциплинарним приступом, кроз интензивну међународну сарадњу, осигураће даљи развој ове научне дисциплине у Црној Гори. Проф др Дарко Ковачевић наводи да је у оквиру својих различитих пројеката лабораторија опремљена различитом савременом опремом.
– Имамо изузетно модерну опрему за истраживање подморја. Поред ронилачке опреме коју користимо када ронимо да би дигитализовали и истражили потонуле бродове имамо и робота који може то да ради сам док смо ми на броду. Имамо и опрему за виртуелну реалност, односно опрему за целу продукцију 3 Д модела и њихову презентацију на наочарима за виртуелну реалност. Студентима је јако атрактивно и сви су заинтересовани. Обично дођу у собу виртуелне реалности да посете бродове у виртуелној реалности. Сада имамо и приправнике који нам такође помажу. Тренутно су у фази упознавања са опремом и учења како да је користе. Мислим да ће вероватно неко од њих остати и придружити нам се на нашим поморским експедицијама када ронимо и када заиста истражујемо бродове – казао је он.
Лабораторија ће радити на подизању институционалних капацитета за усвајање иновативних метода истраживања, дигиталне документације поморске и подводне културне баштине и њене националне и интернационалне промоције. Ковачевић наводи да ће подржати и подстицати већу интернационалну присутност црногорских истраживача и научних радника у домену наука које се баве истраживањем подморја. У плану за ову годину је одржавање серије конференција у Црној Гори на тему управљања подводном културном баштином.
– Једна од њих ће бити крајем марта. У оквиру те конференције ћемо позвати колеге из Хрватске, Словеније, Италије, Албаније и Босне и Херцеговине како би заједно направили пресек коришћења и управљања културном баштином у туристичке сврхе и како би негде дошли до тога да изаберемо најбољи модел који би био применљив на нивоу целог Јадранског мора. У мају имамо курс 3Д дигитализације бродова који је отворен за студенте. Такође, током лета ћемо имати један велики курс подводне археологије и дигитализације подводне културне баштине, односно потопљених бродова и годину ћемо вероватно завршити још једном конференцијом која ће се бавити дигитализацијом подводне културне баштине, односно, колико смо успели на нивоу Јадранског мора до сада да дигитализујемо све те потопљене бродове који би били презентовани јавности – најавио је Ковачевић.
У Лабораторији за археологију подморја радиће на примјени одредби УНЕСКО Конвенције о заштити подводне културне баштине. Од многобројних циљева Лабораторије, издвајају мапирање морског дна територијалних вода и идентификацију подводне културне баштине примјеном различитих оптичких и акустичних метода, дигитално документовање, класификацију и валоризацију подводних налазишта, израду базе података и online портала о подводно-археолошким локалитетима намијењеног за институционалну употребу и јавност.
