Тродневни Дјечји фестивал „Поред мора, пјевати се мора“, који већ трећу годину у част дјеце и младих организује Секретаријат за културу и образовање, почео је синоћ књижевним програмом у башти Куће нобеловца Ива Андрића.
Захвалнице и књиге је добило 65 ученика херцегновских основних школа који су освојили награде на разним литерарним такмичењима, а радове је прочитало њих 12 са међународним наградама; по троје из школа “Дашо Павичић”, “Милан Вуковић”, “Илија Кишић” и “Орјенски батаљон”.
Професорица језика и књижевности Тамара Комар, која је била ментор награђеним ученицима из ОШ “Илија Кишић” сматра да овакви догађаји мотивишу дјецу, чији таленат треба развијати.
-Дјеца су иначе талентована и маштовита и мислим да, када им се да слобода да изразе оно што мисле и што осјећају, онда они то и ураде. Таленат је нешто са чиме се рађају, међутим та њихова виђења свијета су заиста посебна. Таленат се, наравно, може развијати и дагограђивати и читањем и слушањем других, као и посјећивањем различитих културних манифестација, што ми заиста радимо. Мислим да је и ово што се вечерас догодило веома важно јер су дјеца уважена. Када уважите дјецу, и када им кажете да је оно што они раде вриједно онда они то поштују, и мислим да их такође и друштво на тај начин мотивише. Родитељи, прије свега, јер када у кући родитељи читају и када у кући постоји библиотека, онда и та дјеца више читају и имају бољи резултат. Ми, нажалост, имамо и дјецу која немају кућне библиотеке, али када им дате штиво које их занима, када им дате прилику да кажу оно што они желе и оно што осјећају, онда они узврате.
На развој дјеце утиче укупна друштвена клима, објашњава професорица Комар, истичући да је важније да буду читаоци него писци.
Таленат је на једној страни, а док су мали они су и креативни и развијају се, а како ће се даље развијати то се не зна. Они уопште не морају да буду писци, и ја мислим да то и није најважнија ствар. Мислим да је далеко важније да буду читаоци јер је то нешто што даје квалитет животима свих нас. Увијек бих се радије опредјељивала за читање и за књигу. Веома много сарађујемо са Градском библиотеком, мислим да је сјајна сарадња коју ми остварујемо годинама, и сва та клима је јако важна за развој дјетета. Не само наставник, не само дијете, него је укупна друштвена клима важна и ово што се вечерас десило заиста похваљујем, изузетно је организовано, поручила је Комар.
Један од награђених ученика, Данило Шушић, највише воли да описује љепоте Боке, а награде су му подстицај да настави да пише.
-Пишем како-кад, кад ми дође која тема. Некад пишем како је лијеп наш залив, некад пишем о свом најбољем другу, увијек је другачија тема. Имам највише инспирације кад пишем састав о нашој Боки Которској. Читање је пола писања, значи да би био добар састав или литерарни рад, мора се пуно читати. Ја, рецимо, читам много и не нешто одређено, него како ми која књига стигне на ред. Награде за мене јесу као одскочна даска, подстичу ме да наставим даље и да будем упоран, али не да би се нешто хвалисао.
Сличног је мишљења и Лука Марковић.
-Једноставно, кад ми дође тема која ми се свиђа инспирација дође сама од себе и кад почнем да пишем, ја не стајем. Некада сам доста више писао, у последње вријеме не баш толико, али волим да пишем. Свака награда је увијек подстицај за више, али и кад сам напишем нешто што ми се свиђа, и да не освојим ништа и даље сам задовољан и поносан што сам то написао.
Милица Ћорић воли да пише о односима међу људима, а иако нису најважније, награде су ипак представљају сатисфакцију.
-Моја највећа инспирација су моје мисли, а потом мора бити и неки подстицај. Да ли је то тема, или што не могу да на други начин искажем своја осјећања, али то су неке од главних. Највише волим да пишем о људским релацијама и размишљањима, као у награђеном саставу. Иако је тема била родољубна, ја сам хтјела да уведем елемент овог менталитета. Награде ми јесу подстицај, али нису најбитније. Битно је учествовати, али је лијепо и освојити награду, као неку валидацију нашег труда и рада.
За добитника бројних литерарних награда, Вука Јаничића, који пише свакодневно, најбитније је наћи инспирацију.
-Веома су ми битне награде, неки су ми подстицај и мотивација за даље писање и свака награда је вриједна на свој начин. Пишем обавезно на задате теме у школи пошто је то ђачка обавеза коју треба да испуњавам, а пишем и сам, трудим се сваке седмице скоро сваки дан. Најбитнија ствар је прво наћи мотивацију и инспирацију за писање. Инспирација може бити све о чему мислим у датом тренутку, попут љепоте наше земље, сваки шум, или рецимо свађа мојих другара.
Литератима је своју књигу „Продавница играчака“, збирку бајки која је номинована за награду „Мали принц“, поклонила наша суграђанка, писац професор др Сања Црногорац, а програм су употпунили ученици Музичке школе Јован Савић и Александар Шишкин.
Другог дана фестивала “Поред мора пјевати се мора”, вечерас од 19.00 сати у парку Бока почиње концерт талентованих солиста хорова из Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе, које ће плесом испратити чланице КСЦ “Диано”.
Уз домаћина – дјечији хор „Цвркутићи“, у централном програму сутра од 19.00 сати у парку Бока, представиће се и хорови: „Вокал кидс“ из Панчева, „Распевано срце“ из Вршца, „Вивак“ из Сремске митровице, „Бубамарац“ из Требиња, „Звјездице“ из Подгорице, „Милија Никчевић“ из Никшића и „Јединство“из Котора.
У случају кише програм ће бити организован у дворани Парк, а током фестивала учесници ће шетати градом и пјевати на разним локацијама.
