Odlično je publika HAPSa reagovala na predstavu Utopija danas – pankersku predstavu protiv patnje, kako je definiše kompozitor i pozorišni producent, Marko Grubić, jedan od autora ovog projekta koji je osim muzički, pomalo naučno fantastični, multimedijalni, u prvom dijelu dokumentarni.
On je za taj prvi dio pisao tekst, komponovao muziku i songove, uradio video projekcije i sarađivao sa Milenom Bogavac, autorkom dramskog teksta za drugi dio Utopije danas.
–Tema je da smo mi kroz ovu, uslovnovo rečeno, futurističku, nije ni priču, nego situaciju u drugoj polovini predstave, postavili okruženje za te likove koje se nalaze u tim dramskim scenama, tako da ti likovi nemaju nijedan takozvani ekzistencijalni problem. Znači, to su ljudi, mladi ili u srednjem dobu, kojima su svi takozvani materijalni problemi rešeni, žive zaista u društu materijalnog bragostanja. Znači, ta naša utopija nije nikakva ironija, nije distopija, to je zaista društvo utopije, ali onda ostaju nasamo sa svojim, svojom ljudskom prirodom, bez odgovora na smisao života i onda dolazimo do tih suštinskih problema, rekao je Grubić.
Utopija danas je naučna fantastika. To je budućnost, koja počinje Velikom Revolucijom u kojoj se čovečanstvo najzad oslobađa kapitalizma. Vještačka inteligencija preuzima najteže poslove, pa ljudima ostaje samo da žive i uživaju. Grubić objašnjava šta je sa umjetnošću i donosi li to sreću čovjeku.
-Jedna od mogućnosti jeste da odemo malo dalje u tom smeru veštačkoj inteligenciji i onda bi verovatno umetnost, bar umetnost kako je znamo, sigurno nestala, ali to uopšte ne mora da bude loša vest, zato što će taj, te okolnosti će praviti neke nove ljude koji će imati neke nove potrebe, možda će oni zapravo biti duže i više zadovoljni i srećniji od nas, kaže Grubić.
„Utopija danas“ rađena u koprodukciji Centar za kulturu Tivat, SKC Novi Sad, Bitef teatra Beograd, KC “Grad” Beograd, “Trinidad” Novi Sad. U prvoj polovini predstave predstavljaju sve tenzije mogućeg kapitalizma na jedan manifestni, pozorišno stilizovani način.
-Onda se na polovini predstave desi velika revolucija, nakon čega društvo zaplovi u nešto što zove tehnosocijalizam, gde postoji globalna vlada, veštačka inteligencija donosi savršene odluke, odnos između potreba, novca, i materijalnog dobara je savršen. I zapravo, onda vidimo u tom drugom delu predstave koje nije manifestni, nego su to dramske scene, u 8 tih dramskih scena mi vidimo 8 situacija prizora i života u tehnosocijalizmu, mi smo mogli da ih napravimo 8, 180, ali je poenta bila ne da se bavimo futurizmom, još manje da se bavimo naukom, da vam posle nemamo veze s tim, nego samo da uspostavimo pozorišno neke okolnosti koje zapravo govore ovo što sam rekovao na početku, to su sve ljudi koji nemaju materijalne probleme i onda izbijaju neki drugi suštinski problemi, objašnjava Grubić.
Ovo je, kako kaže Grubić, jedna pankerska predstava protiv patnje.
– Ja mislim da treba da budemo dovoljno pretenciozni i ambiciozni da problematizujemo patnje, da vidimo ima li rešenja patnje, a ako ga ima, ima ga u evoluciji, nema druge, kaže Grubić.
Danas na HAPSu u 10 i 30 – Razgovor o budućnosti čovjeka, pozorišta, festivala a
Večeras nova predstava Ljudi od voska u 20 i 30
