Одлично је публика ХАПСа реаговала на представу Утопија данас – панкерску представу против патње, како је дефинише композитор и позоришни продуцент, Марко Грубић, један од аутора овог пројекта који је осим музички, помало научно фантастични, мултимедијални, у првом дијелу документарни.
Он је за тај први дио писао текст, компоновао музику и сонгове, урадио видео пројекције и сарађивао са Миленом Богавац, ауторком драмског текста за други дио Утопије данас.
–Тема је да смо ми кроз ову, условново речено, футуристичку, није ни причу, него ситуацију у другој половини представе, поставили окружење за те ликове које се налазе у тим драмским сценама, тако да ти ликови немају ниједан такозвани екзистенцијални проблем. Значи, то су људи, млади или у средњем добу, којима су сви такозвани материјални проблеми решени, живе заиста у друшту материјалног брагостања. Значи, та наша утопија није никаква иронија, није дистопија, то је заиста друштво утопије, али онда остају насамо са својим, својом људском природом, без одговора на смисао живота и онда долазимо до тих суштинских проблема, рекао је Грубић.
Утопија данас је научна фантастика. То је будућност, која почиње Великом Револуцијом у којој се човечанство најзад ослобађа капитализма. Вјештачка интелигенција преузима најтеже послове, па људима остаје само да живе и уживају. Грубић објашњава шта је са умјетношћу и доноси ли то срећу човјеку.
-Једна од могућности јесте да одемо мало даље у том смеру вештачкој интелигенцији и онда би вероватно уметност, бар уметност како је знамо, сигурно нестала, али то уопште не мора да буде лоша вест, зато што ће тај, те околности ће правити неке нове људе који ће имати неке нове потребе, можда ће они заправо бити дуже и више задовољни и срећнији од нас, каже Грубић.
„Утопија данас“ рађена у копродукцији Центар за културу Тиват, СКЦ Нови Сад, Битеф театра Београд, КЦ “Град” Београд, “Тринидад” Нови Сад. У првој половини представе представљају све тензије могућег капитализма на један манифестни, позоришно стилизовани начин.
-Онда се на половини представе деси велика револуција, након чега друштво заплови у нешто што зове техносоцијализам, где постоји глобална влада, вештачка интелигенција доноси савршене одлуке, однос између потреба, новца, и материјалног добара је савршен. И заправо, онда видимо у том другом делу представе које није манифестни, него су то драмске сцене, у 8 тих драмских сцена ми видимо 8 ситуација призора и живота у техносоцијализму, ми смо могли да их направимо 8, 180, али је поента била не да се бавимо футуризмом, још мање да се бавимо науком, да вам после немамо везе с тим, него само да успоставимо позоришно неке околности које заправо говоре ово што сам рековао на почетку, то су све људи који немају материјалне проблеме и онда избијају неки други суштински проблеми, објашњава Грубић.
Ово је, како каже Грубић, једна панкерска представа против патње.
– Ја мислим да треба да будемо довољно претенциозни и амбициозни да проблематизујемо патње, да видимо има ли решења патње, а ако га има, има га у еволуцији, нема друге, каже Грубић.
Данас на ХАПСу у 10 и 30 – Разговор о будућности човјека, позоришта, фестивала а
Вечерас нова представа Људи од воска у 20 и 30
