Унија слободних синдиката Црне Горе упутила је данас предсједнику Скупштине Црне Горе, као и свим посланичким клубовима, Иницијативу за доношење Закона о измјени Закона о раду.
Усвајање Закона о измјенама и допунама Закона о раду којим је снижена старосна граница са 67 на 66 година и додатно за одређени број година ако је запослени радио на радним мјестима са бенефицираним радним стажом, као основ за престанак радног односа по сили закона, довело је значајан број запослених у Црној Гори у незавидан положај.
Та измјена и допуна Закона о раду није извршена уз консултације са социјалним партнерима, нити је била предмет јавне расправе са широм јавношћу, нити је Социјални савјет заузимао став, упркос томе што се ради о измјени једног од чланова Закона о раду који се тичу веома важног и осјетљивог питања какво је питање престанка радног односа.
Том измјеном запосленима је била ускраћена могућност избора и доведени су у ситуацију да им, без претходне најаве и упозорења, радни однос по сили закона престане са навршених 66 година живота. Осим негативних ефеката које је таква измјена имала на сам Буџет, посебно је важно имати у виду негативне посљедице које би примјена спорне измјене имала на стандард запослених које директно погађа будући да је велики број њих планирао кредитна задужења зарад рјешавања одређених егзистенцијалних питања, очекујући да ће радити до 67 године. није тешко закључити колики и какав би ударац био по економско-социјални статус запослених који су принуђени да годину дана раније напусте тржиште и пређу на пензију која је засигурно упола нижа од зараде коју су примали.
Усвајањем Закона о допуни Закона о раду само привремено су одложене негативне последице које би по бројне запослене изазвалао принудно напуштање тржишта рада прије навршене 67 године живота уколико то, наравно, није у складу са њиховим егзистенцијалним опређељењем. Управо усвајањем ове иницијативе враћа се претходно законско рјешење које је запосленима остављало могућност да раде до 67 године старости, уколико из било ког социо-економског разлога не желе да користе могућност одласка у старосну пензију са навршених 66 година живота и најмање 15 година стажа осигурања – мушкарци, односно 64 године живота и најмање 15 година стажа осигурања – жене, које право им даје Закон ПИО.
И овом приликом подсјећамо да су се синдикалне централе, кроз вишегодишњи социјални дијалог, избориле за снижење старосне границе за одлазак у пензију са 67 година за жене и мушкарце на 66 година за мушкарце и 64 године за жене, што сматрамо једним од веома значајних постигнућа. Истовремено подсјећамо да су социјални партнери, у преговорима који су трајали готово четири године, постигли највиши степен компромиса о тексту новог Закона о раду у ком тексту је, поред осталог, била садржана одредба о престанку радног односа по сили закона са 67 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. Управо раније важећа одредба Закона о раду о престанку радног односа по сили закона са навршених 67 година живота и најмање 15 година стажа осигурања представљала је један од аргумената за коначно снижење старосне границе за стицање услова за пензију, будући да је као таква омогућавала право избора свим запосленима, али и ишла у корак са европским трендовима да, усљед актуелних демографских кретања и старења становништва, запослени што дуже остану на тржишту рада. Синдикати су, сматрајући да у Црној Гори нијесу зрели услови да запослени имеперативно остају на тржишту рада до 67 године живота, успјели да снизе старосну границу за одлазак у пензију, али и оставе могућност свима који то желе да остану у радном односу до 67 године.
Имајући наведено у виду, а посебно имајући у виду актуелни економско-социјални положај запослених и грађана, сматрамо да је оправдано и неопходно вратити старосну границу за престанак радног односа по сили закона на 67 година, како је то било и прописано у основном тексту Закона о раду, наведено је у иницијативи Уније слободних синдиката.
