Predstava „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ Narodnog pozorišta iz Beograda, po tekstu Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića, odigrana je druge večeri 30. Hercegnovskih aprilskih pozorišnih svečanosti. Brojna publika je s pažnjom ispratila dramu koja na neobičan način govori o poziciji žene u patrijahalnom društvu.
Priča je to o odsustvu slobode i mogućnosti izbora žena, o malograđanskom pogledu na svijet koji ženu bez muža tretira kao gubitnicu, dok se bahato i nasilničko ponašanje muškaraca smatra normalnim. Reditelj Jug Đorđević za RTHN kaže da su pokušali da začudnim spojem tradicije i provokacije iznesu priču o patrijarhatu u kome glavna junakinja paradoksalno slobodu “osvaja” tek u zatvoru.
– To je paradoks koji je od početka Đorđe Kostić pokušao da sprovede, da su se te žene u tom prvom zatvoru u Srbiji s kraja 19. veka najslobodnije i najbezbednije osjećale u zatvoru. Mi smo probali da tu priču koja je protkana kroz etno i folklorne motive vizuelno odaljimo potpuno od našeg podneblja, ali smo takođe izabrali jednu patrijahalnu zajednicu koja na isti način tretira žene, kao da su bića drugog reda. S tim u vezi smo folklor pozajmili od nekih amiških grupa da bi zapravo proizveli taj fau-efekat koji Breht navodi u svojim knjigama, a to je da tim otklonom suštinski vi zapravo dobijate neku identifikaciju.
Glavna junakinja, koju je fantastično prikazala Vanja Ejdus, u smrti vidi konačan izlaz, koji joj opet bude uskraćen od strane muškarca, i ona ostaje osuđena na vječito čekanje.
-Mislim da je Đorđe Kostić na kraju zapravo tu napravio jednu zavrzlamu, da je suštinski toj ženi i smrt oduzeta od strane muškarca, to jest od vrhovnog autoriteta, od jednog kralja. Čak ni u toj želji da umre, ona ne može od muškog autoriteta, tako da se tu napravi jedna igra da ni ta smrt zapravo ne dođe nego ona ostane da čeka …
Reakcije publike su različite, što zavisi i od odnosa muškaraca prema ženama u određenoj sredini, smatra Đorđević.
-Svaka publika užasno drugačije reaguje. Ja ne gledam svoje predstave, ali večeras sam gledao jer me baš zanimalo kako će reagovati publika u Herceg Novom zato što mislim da crnogorsko podneblje ima kroz sebe jako utkan taj patrijahalni kod i odnos prema ženama je vrlo specifičan, i mislim da su čak i neke patrijahalne “fore” koje postoje ovdje prošle prilično dobro zato što ih vjerovatno ljudi prepoznaju u svakodnevnom odnosu muškaraca i žena,tako da je reakcija bila možda veća nego u nekim drugim sredinama.
Mladi reditelj Jug Đorđević smatra da su festivali poput Hercegnovskih aprilskih pozorišnih svečanosti značajni za promociju kulture i van pozorišnih centara.
Uz glumicu Vanju Ejdus, u umetničkom timu predstave “Uspavanka za Aleksiju Rajčić, su i Iva Milanović, Novak Radulović i Sara Ristić, Nevena Milošević, Vera Zečević, Mladen Lukić, Goran Milošević i Danijela Milošević.
Na 30. HAPS-u će sutra veče 50. put biti odigrana predstava “Uspomene Sare Bernar”, koprodukcija JUK “Herceg fest” i Hercegnovskog pozorišta.
