Ускрсну честитку је, поводом највећег хришћанског празника, упутио жупник жупе Светог Јеронима у Херцег Новом, дон Синиша Јозић.
“Ово је дан што га учини Господин, кличимо и радујмо се њему”! (Пс 118,24)
Драге сестре и браћо!
-Овим ријечима Црква навијешта дан Ускрсне славе и радости. Господин је ускрснуо! Након таме Великог петка и гробне тишине Велике суботе, звона Ускрсног јутра и радосни поклик „Алелуја“ најављују радост новога живота.
Исусово ускрснуће, као изненадно дјело Божје свемоћи, представља једину праву новост у оквирима људске повијести. Зато је Ускрс благдан радости и клицања јер нам поручује да наш живот, без обзира на болести и изнемоглости, не иде према смрти, него према животу у Богу. У свјетлу побједе живота над смрћу кад су раскинути ланци безнађа, догађај Исусова ускрснућа пружа ону неискорјењиву наду да патња и смрт немају задњу ријеч. Због тога гроб није крај, него постаје почетком!
Драги Кристови суускрсници! Порука Ускрса не долази као готов одговор, него као позив. Она не брише питања, али им даје нови обзор. Празан гроб не доказује – он искушава. Сусрети с Ускрслим не присиљавају – они позивају на препознавање. Ускрс је позив на наду која није наивна, него прочишћена кроз искуство. Ускрс не уклања криж, али га преображава. Не брише ране, али им даје смисао. Зато, вјерник не живи да би умро. Он живи и умире да би могао судјеловати у вјечном животу. И у животу и у смрти повезан је с Исусом који је ускрснуће и живот. То је разлог зашто се вјера у Исуса мјери животом.
Допустимо да у слављу Ускрса превладају богољубље и човјекољубље кроз конкретну и дјелотворну братску љубав. Онај који је раскинуо споне смрти, нека ускрсне и у нама, његовим ученицима! Нека овогодишње слављење Ускрса буде испуњено захвалношћу за дар вјере и проткано жељом за откривањем њезине ускрсне радости и наде.
Рећи ускрснуће – значи рећи да љубав побјеђује смрт, да дјела љубави у себи носе клицу вјечности. Свима вама који своје срце отварате поруци Кристова ускрснућа желим СРЕТАН УСКРС.
