У Кући нобеловца Ива Андрића синоћ је било приређено Кочићево вече – Сусрет са Вишњом Косовић, у организацији ЈУК Херцег фест и Задужбине Петар Кочић Бања Лука – Београд. Том приликом је књижевници Вишњи Косовић за књигу „Тражим име“ уручена награда „Кочићево перо“ за прољеће 2024.
Недавно је жири Задужбине Петар Кочић, мисли и ријечи, у саставу књижевника Николе Вуколића, Миљенка Јерговића и Младена Весковић једногласно донио одлуку да ову престижну награду за високо достигнуће у савременој књижевности и оданости љепоти – додијели књижевници Вишњи Косовић за књигу „Тражим име“.
На изузетно посјећеној вечери у Кући Ива Андрића, обратили су се осим добитнице награде, књижевници Никола Вуколић и Младен Весковић. Гошћа вечери је била Ева Рас, која је представила своју књигу „Темура“ у издању Задужбине Петар Кочић Бања Лука – Београд.
Књижевник и члан жирија Никола Вуколић је испред Задужбине Петар Кочић представио угледну књижевну награду и престижно признање Кочићево перо, како је казао, свима нама драгој професорици Вишњи Косовић, за књигу „Тражим име“.
– Младен Весковић, Миљенко Јерговић и ја као чланови жирија тражили смо добру књигу, а таква је књига Вишње Косовић. Добродошла добра књиго. Вишња лијепо те је видјети међу добитницама Кочићевог пера…Вишња Косовић пише и то што напише могу да кажем, да су то фреске, а да имате прилику да се увјерите када будете читали ову свима нама драгу књигу, поручио је Вуколић.
Он је посебно поздравио предсједника Општине Херцег Нови Стевана Катића и казао да је лијепо видјети градоначелника на овом догађају.
– Ријетки су градови гдје градначелници долазе на овакве манифестације и то је велики искорак на културном пољу. Замолио бих Вас, да нашој Вишњи уручите признање „Кочићево перо“, позвао је Вуколић.
Уручење престижног књижевног признања „Кочићево перо“ Вишњи Косовић
Испред Задужбине предсједнику Општине Стевану Катићу уручена књига о Петру Кочићу.
Књижевница Вишња Косовић се обратила, како је казала, свеприсутним драгим пријатељима, многе је и учила, а што је прешла далеки пут да би присуствовала додјели награде, захвалила се сјајној осамдесетрогодишњој умјетници Еви Рас, легенди југословенског глумишта и књижевници.
– У Андрићевој кући додјела Кочићевог пера има посебну снагу и значење, доведено до симбола. Кочићево, односно, Андрићево перо то је спона. Кочић је, итекако, утицао на Андрића. О томе је Андрић говорио и сва књижевна критика. Утицао је Кочић на све наше писце и романописце 20. вијека. Андрић је говорио и предавао о Кочићу…Сва та предавања сабрао је у есејима о Кочићу. Андрић је био врхунски есејиста са аспекта теорије и философије есеја. Управо о Његошу и Вуку стоји есеј о Кочићу. Андрић каже да колико их је Кочић сабрао у језику… Кочићево перо је потресно и обавезујуће перо. Кочић је све сабрао у језику, живот, дјело… Изворни српски језик је снага народа, који га је сабрао и његов епски непоновљив дух. Држао га је у слободи када је био у ропству. То је био пркосни, велики Кочић, а Андрић је то препознао. Када је Кочић моћно говорио о снази језика, много прије Хајдегера, који ће тек послије Кочићеве смрти проговорити да је језик сабирна снага и да је основна егзистенцијална, философија. Све што су стварала велика пера, није издвојено од великих свјетских токова. Андрић моћно препознаје његову снагу језика и сви наши ствараоци знају да треба дограђивати језик, који добија родословност. Као професор, могла би да причам дуго, али да још кажем да Кочићево перо просвјетљава, али и освјештава, сабира, води ка слободи и држао је његов народ у слободи, када је било најтеже, када је био у ропству. Ту је је и наш отац Обрен, па хоћу да кажем да је Кочићев отац живот завршио, као монах Герасим, прича Косовић.
– Без Кочића нисмо могли без прошлости а нећемо моћи ни у будућеност, поручио је књижевник и члан жирија, Младен Весковић.
Он напомиње да се ријетко који писац стопио са завичајем, као што је Петар Кочић, рођен у Змијању. У његовом дјелу препознајемо себе.
-Велики број окупљених у Кући Ива Андрића је лијеп гест према ауторки, Иву Андрићу, Кочићу, ово је вишеструко дивна ствар…
У причама Вишње Косовић уочљиви су трагови и Кочића и Андрића, навео је Весковић и додао да је ауторка кроз написане ријечи одала пошту свом примарном завичају гдје је рођена и мјесту гдје деценијама живи и даје најбољи дио себе. Кроз приповједање сабира доброту и духовност, љепоту која иде изнад умјетности.
– У том смислу приче Вишње Косовић, што оне које се тичу древног Херцег Новог, времена Константина Великог, што оне које се баве савременим темама, па чак и када говори о болним, социјалним темама друштва у којем живимо деценијама незавршене транзиције, ауторка их дотиче с дозом лаке ироније, а са друге стране дубоког саосјећања са ликовима који живе кадкад своје мале животе у којима заправо стају мали космоси, не само новљански већ и много шири. У том смислу, наша ауторка је на најбољи начин спојила Кочића, Андрића, али прије свега себе саму и град у којем живи. Зато је било лијепо и лако одлучити се да у овој књизи видимо лауреата Кочићевог пера за 2024. годину, казао је Весковић.
Честитку учесницима Кочићеве вечери у Херцег Новом и ауторки Вишњи Косовић упутила је амбасадорка Задужбине Петар Кочић Бања Лука – Београд, глумица, Ева Рас. 
Ева Рас
Она је надахнуто и духовито, на њен својствен начин, говорила о искуству сабраном у њеној књизи „Темура“ и о савременим друштвеним приликама:
Говорила је и о томе да је њен нови роман, који треба да изађе, посвећен пандемији; о разлици између фиктивног и правог ромама:
– Прави роман је фиктивни. Ја сам почела да пишем роман о пандемији…Ово време више не тражи никакве блиставе реченице. Ово време потпуно је другачије, него Кочићево, Андрићево, па и моје време, поручила је, између осталог, Рас.
Како је казала, њена основна тежња је да људи схвате да су сви исти – божија створења, те да је проблем планете што неће препознати љепоту и квалитет сваког појединца, а сваки човјек заслужује пажњу и шансу.
Многобројна и одушевљена публика је након свечаног дијела остала да се дружи са ствараоцима, које је окупила са још једним угледним признањем књижевница Вишња Косовић, којој честитамо награду и да их још добија у добру и задовољству.
Збирка кратких прича „Тражим име“ је претходно добила и награде „Миодраг Ћупић“ и „Марко Миљанов“.
