Проблем болнице у Мељинама траје већ дуже вријеме и поприма озбиљне конотације. Запослени још увијек успијевају да одрже болнички систем и пруже грађанима потребне услуге, али врло тешко и уз велики недостатак кадра, који попуњавају консултантима из других установа. Надају се да ће Влада покренути поступак рјешавања нагомиланих проблема, а то је потврдио министар финансија Александар Дамјановић, на јучерашњој конференцији поводом 100 дана Владе, као и министар здравља Драгослав Шћекић који је на 15. сједници делегирао формирање радне групе, која би се бавила овим питањем.
Како је за РТХН казала извршна диркеторица др Оливера Елез, остало је мало основног кадра који је условно у сталном радном односу, јер је болница у стечају, због чега већина запослених ради према уговору на ограничено вријеме. Ангажовано је 13 љекара у сталном саставу.
– Овог љета смо се организовали и одржавамо два круцијална одјељења за прихват хитних стања, а то су Интерно и Хирургија. Поред свих тешкоћа, успјели смо да одржимо наше Породилиште са гинекологијом. Посла има, град је пун, имамо јако пуно хитних случајева – прича она.
Ријеч је углавном о људима са стране, туристима, а значајан је број утопљеника, чак један до два случаја седмично. Хирургија има повећан број повреда, као и сваког љета, али запослени за сада успјевају да збрину све пацијенте, а суочавају се и са појачаним оболијевањем од короне и недостатком кадра.
– Међу недостајућим специјалистима на првом мјесту су анестезиолози, које не посједујемо у свом саставу и стално долазе на испомоћ. Такође, ту је и дио хируршке групе која нам долази, гинекологија односно породиљство, радиологија и на интерном одјељењу. Због малог броја запослених, мора доћи замјена чим неко одсуствује због болести или годишњег одмора, како бисмо одржали одјељење – наводи др Елез.
Лабораторијске услуге које су рађене до сада за грађане по упутници Дома здравља, најчешће су то били хормони, тумор маркери и Де димер, грађани више не могу да обављају у Болници.
– Сада се узорци узимају у Дому здравља и упућују у Котор. Ту, како сам схватила, неће бити никаквог помака. На нивоу болнице договорили смо се, пошто сам чула да се грађани жале да се налази доста чекају, да те услуге и даље радимо с тим што ће морати да их плате, али по фондовским цијенама – казала је она.
Хоспитализовани пацијенти и даље могу добити пуну болничку услугу на сваком одјељењу. Од амбулатних прегледа су задржани консултативни прегледи ОРЛ и гинекологије, преко упута Дома здравља, међутим прегледи ендокринолога и кардиолога са кардиолошком обрадом нису могући.
Др Елез каже да нема објашњење како њихови запослени остају и опстају у болници, иако су им плате неупоредиво мање у односу на колеге који су у систему јавног здравства.
– Више повећања у јавном здравству нисмо испратили, и то је већ сада значајна разлика између плата наших и љекара у јавном здравству, и тешко то више неко на свом приватном и личном нивоу може да превазиђе – наводи она.
Запослени су протеклих година имали огромно стрпљење, болница је, како истиче др Елез, управо опстајала захваљујући тим људима.
– Здравствено особље у тренутној ситуацији каква јесте, не само у држави него и у регији, једноставно може да нађе посао у својој струци на другом мјесту, због чега не могу да гарантујем шта ће се догодити у наредном периоду -казала је она.
Тренутно је у Болници око 160 запослених по уговору у стечају, а уз то још најмање 30-ак људи који раде као испомоћ, односно консултанти, највише љекари, али има и другог особља, казала је Елез, и додала да, по њеној информацији, држава ради на обезбијеђивању недостајућих 100 000 еура колико им је потребно за нормално функционисање на мјесечном нивоу.
