У Црној Гори је током протеклих 12 мјесеци свака пета жена била жртва насиља. Пандемија је указала на неопходност системског приступа и отвореног дијалога о заједничком одговору друштва на насиље, а посебно о неопходности пуне интеграције женских невладиних организација које пружају подршку женама жртвама насиља у систем, поручено је на стратешком дијалогу представника УНДП-ја, Министарства финансија и социјалног старања и женских невладиних организација.
Како је саопштено из овог Владиног ресора, тема дијалога био је статус женских невладиних организација у систему социјалне заштите, са фокусом на положај лиценцираних носилаца специјализованих услуга за жртве насиља, као и јачање сарадње са Министарством финансија и социјалног старања у примјени Истанбулске конвенције и области пружања услуга жртвама родно заснованог насиља.
Стална представница УНДП у Црној Гори Даниела Гашпарикова истакла је да је насиље над женама најекстремнија манифестација родних неједнакости и најчешће кршење женских људских права са озбиљним посљедицама не само на жене, већ на друштво у цјелини.
– У Црној Гори је једна од три жене током живота доживјела насиље, а једна од пет у посљедњих 12 мјесеци, док је повјерење у институције ниско – 74% жртава сексуалног насиља то никада никоме није рекло – рекла је она.
Овај проблем има и финансијске посљедице. Резултати истраживања УНДП-а показују да насиље над женама кошта државни буџет до 0,5% БДП или око 18 милиона еура због ослабљене радне продуктивности или одсуства жртава насиља са посла.
– Пандемија је показала да дом није најсигурније мјесто за жене жртве насиља, због чега је УНДП је подржао невладине организације у успостављању 24-часовне подршке жртвама насиља, укључујући и креирање апликације „Буди сигурна“, путем које оне могу једним кликом да затраже помоћ и подршку – наводи Гашпарикова
Она је указала на неопходност развијања одрживих и дугорочних модела финансирања женских невладиних организација које пружају подршку женама жртвама насиља, у складу са најбољим европским праксама које се ослањају на блиску сарадњу и повјерење између женских НВО, центара за социјални рад и полиције.
Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић рекао је да су у овом Владином ресору свјесни чињенице да је потребно направити још конкретних корака како би овај проблем био систематски и у потпуности ријешен, поготово, како је рекао, имајући у виду наш менталитет који се темељи на бројним историјским приликама и догађајима који су погодили земљу.
– Знам колики је пут Црна Гора прешла од 2000. године, када се насиље у породици сматрало дјелом против јавног реда и мира, па све до ратификације Истанбулске конвенције и њеног ступања на снагу у августу 2014. године. Министарство финансија и социјалног старања је спремно да пружи пуну подршку свима, а ја ћу кроз будући рад Координационог одбора за праћење Истанбулске конвенције пратити рад свих институција и инсистирати на мултидисциплинарној сарадњи, али и сарадњи са невладиним сектором – истакао је министар Спајић.
Прва женска НВО у Црној Гори „Сигурна женска кућа“ основана 1996. године, под чијим је руководством 2000. Отворено и прво склониште за жртве трафикинга у Југоисточној Европи, подсјетила је предсједница ове организације Љиљана Раичевић.
Она је захвалила је УНДП-ју који је, како је рекла, препознао улогу и напоре припадница женских невладиних организација, које годинама раде готово на волонтерској основи.
Према ријечима Биљане Зековић, извршне директорице СОС телефона за жене и дјецу жртве насиља Подгорица, подршка даљем раду женских НВО од изузетног је значаја за државу Црну Гору.
– Ако израчунамо колико кошта наш волонтерски рад, долазимо до податка да само волонтирање и дежурство годинама на СОС телефонима вриједи више од 10 милиона еура. Рад женских НВО јесте од националног интереса, јер радимо посао државе и других запослених у институцијама, чиме не критикујем њихов рад, већ указујем да државни систем не може да покрије све потребе грађана и допре до циљних група до којих могу НВО – поручила је Зековић.
Стратешки дијалог одржан је у оквиру пројекта „Примјена закона, мијењање ставова“, који финансира Европска унија, а спроводи УН Wомен, с циљем заустављања родно засноване дискриминације и насиља над женама, са посебним фокусом на најмаргинализованије групе жена, у шест земаља Западног Балкана и Турској.
