Са Округлог стола који је данас, у организацији Савјета НВО Боке Которске у сарадњи са херцегновским ОБНОР-ом, организован на тему “Превлака – питање суверенитета Црне Горе и Боке Которске”, послата је порука да се питање рта Оштро и Превлаке не смије третирати као успутна препрека на путу ка ЕУ, већ као прворазредно државно питање. Учесници од надлежних државних органа захтијевају одговоран и државнички приступ који ће заштитити територијални интегритет Црне Горе, уз снажну подршку стручне јавности и локалне заједнице Боке Которске.
Организаторе и учеснике округлог стола, у име домаћина и покровитеља догађаја, поздравио је потпредсједник Општине Иван Отовић који је казао да је изузетно значајно да се баш у Херцег Новом говори о овом, како је рекао прије свега, “политичком питању које може да обликује како будућност наше општине, тако и Црне Горе”. Питање граница, по ријечима Отовића, темељ је државе око којег се мора постићи национални консензус.
-Ми имамо обавезу да штитимо оно што сматрамо да је наш интерес. Нажалост, у друштву попут нашега, гдје постоје подјеле, које трају већ деценијама, ми не можемо да се окупимо око нечега што би могли назвати заједничким националним интересом јер многе ствари у црногорском друштву нису још дефинисане. Питања попут овога мислим да могу да уједине велики број грађана Боке Которске и Црне Горе. Посебно је значајно да се чује и ријеч невладинога сектора, јер они могу и морају да утичу на доносиоце одлука, казао је Отовић.
Како је рекао, упркос томе што се о питању Превлаке неће одлучивати на локалном нивоу обавеза и локалних самоуправа је да се активније укључе у рјешавање оваквих питања.
-Знамо да ову ситуацију у којој се налази Црна Гора многи желе да искористе како би уцјењивали, али ми морамо показати да посједујемо и државничко знање и државничку мудрост, без обзира на све отежавајуће околности које постоје, како у црногорском друштву, тако и у, да кажем, полицентричној и разнородној политичкој сцени у Црној Гори. Значи, и академска јавност и невладин сектор и доносиоци одлука овдје морају да дају свој допринос. Потребно је наћи минимум заједничкога дјеловања, јер кад се утврде границе, знамо сви колико се оне тешко мијењају. Поготово данас у уједињеној Европи. А ако је ко патио због прекрајања и неправедних граница, то је наш народ. Треба извлачити поуке из прошлих времена. Треба бити проактиван. Не треба пристајати на све, али треба бити и припремљен, рекао је Отовић и закључио да “питање Превлаке није нешто што треба да гура један политички ентитет, јер и то је оно што чини једно друштво друштвом, један народ народом”.
По ријечима предсједника Савјета НВО Боке, Машана Ерцеговића, скуп је инициран “као одговор на императивне захтјеве Републике Хрватске који су се интензивирали након давања сагласности на затварање поглавља 31 крајем 2024. године”. Сматра да су ови захтјеви, који се тичу стратешких питања државне границе и територија, посебно оптерећујући за становнике Боке Которске. Ерцеговић је казао да постоји оправдана забринутост због „нетранспарентних“ преговора који се одвијају „испод радара“ јавности, док се истовремено у медијима пласирају информације да су разговори на добром путу, што, како каже, сугерише на могуће компромисе на штету државног интегритета.
-Ови захтјеви не представљају било какве реформе детерминисане приступним преговорима наше државе с Еуропском унијом, које треба усвојити и имплементирати, како често чујемо у нашем друштву, како би испунили услове за приступање управо у чланство Европске уније. На нашу жалост, каснија дешавања су потврдила сва наша предвиђања и ставове, што потврђује и проблематика којом ће се бавити и данашњи скуп, односно округли сто. Полазећи од ових ставова, сматрамо да је тема данашњег скупа Статус Рта Оштро и разграничење на полуострву Превлака најважније актуелно политичко питање од државног значаја у нашој земљи, да не може бити посматрано као краткорочни проблем у приступању у чланство Европске уније, већ као државно питање од историјског значаја, рекао је Ерцеговић.
Професор др Жарко Лековић се у излагању осврнуо на стратешку важност полуострва Превлака из перспективе Хрватске и Црне Горе, односно на права двије државе на територијални интегритет и потребе за несметаним приступом отвореном мору.
-Са хрватске тачке гледишта, Превлака је питање територијалног интегритета и суверенитета. Губитак Превлаке значио би да Хрватска губи контролу над најјужнијом тачком своје обале. За Црну Гору географија је овдје врло јасна… Улаз у Боку Которску је широк једва пар километара. Ако Хрватска посједује Рт Оштро, западна страна улаза, и прогласи своје територијално море од 12 наутичких миља ка отвореном мору, Црна Гора се суочава с ризиком да њени бродови одмах по изласку из Босе улазе у хрватске територијалне воде. За Црну Гору је ово питање слободне пловидбе и економске безбиједности, казао је Лековић.
Професор др Милан Милановић у фокус излагања је ставио Дејтонски споразум и ток преговора који су се водили непосредно након тога а о којима се, како је рекао, врло мало говори.
Како је рекао преговори о Превлаци и размјени територија током 1996. године представљали су покушај финализације дејтонских принципа кроз директне територијалне компензације. Срж преговора чинио је непотписани споразум о начелима размјене територија који је дефинисао три стратешка правца деловања. Први правац подразумјевао је уступање дјелова залеђа Дубровника (из састава Федерације БиХ и Републике Српске) Републици Хрватској. Други правац се односио на омогућавање излаза Републике Српске на море кроз договорени територијални појас који би уступила Хрватска. Трећи кључни елемент била је размјена територије Превлаке (подручје Рта Оштро) између Републике Српске и Црне Горе, уз сагласност Босне и Херцеговине. Слободан Милошевић је инсистирао на томе да је оваква размјена „логично и обострано корисно решење“, док је Фрањо Туђман примарно тежио демилитаризацији и слободи пловидбе, не искључујући даљи дијалог о територијалним корекцијама.
– Помињање дипломатских и државничких договора из Дејтона и данас послије тридесет година везано за неостварено, праведно и трајно разграничење на Превлаци и на копну и на мору има смисла утолико што показује све проблеме који недвосмислено проистичу из геостратешких интереса великих сила које се ломе преко леђа малих. У конкретном случају чак и договорена размјена територија, као изгледно и за све стране прихватљиво рјешење, пропада када када главна сила од тога одустане. Стратешко рјешење из Дајтона из 1995. је замијењено привременим потписивањем Протокола Савезне Републике Југославије и Хрватске о привременом режиму уз јужну границу 2002.године, рекао је Милановић.
Превлака, односно РТ Оштра, каже Милановић, и у Дејтону и касније је означено као спорна територија.
-И пошто очигледно Дејтон, дејтонски концепт због интереса великих сила није успио, иако је предлаган од стране неспорних политичких ауторитета с наше стране, а имајући у виду и катастарске и власничке и демографске и судске и управне и војне и привредне и поморске и комуникационе и друге документе, као наравно, и експертске међународно правне и друге анализе и искуства као историјски утемељена сазнања о произвољност дејтонских граница, мислим да због свега тога актуелне власти Црне Горе данас ни убудуће у међудржавном разграничењу не смију одустати од својих виталних државних и народних интереса, нити подлећи било чијим јефтиним обећањима или пак недобронамјерним савјетима и уцјенама, закључио је Милановић.
Представник Матице Боке Драго Шеровић подсјетио је на активности које су Општина Херцег Нови и ова НВО водили током преговора о Превлаци 2002. године, истичући да је локална заједница инсистирала да буде укључена у процес и да се ово питање не рјешава на штету Боке и Црне Горе. Он је подсјетио да су захваљујући Матици Боке чланови савезне владе дошли у Херцег Нови да им дају извјештај о питању Превлаке.
-Тада су нас обавијестили да је за сва неријешена питања са Републиком Хрватском задужена Експертска комисија састављена од чланова савезне администрације и чланова Владе Црне Горе. Експертска комисија је по питању Превлаке имала два састанка са одговарајућом комисијом Републике Хрватске. На првом састанку су договорена протоколарна питања и утврђена динамика рада, а на другом је свака страна изнијела свој приједлог рјешења. Трећи састанак је планиран у августу, када би свака страна документовала своје приједлоге рјешења. Тој Експертској комисији су предата сва документа у вези Превлаке којим је располагала Општина Херцег Нови. У директном разговору истакнуте су све посљедице евентуалног неправичног рјешења за Боку, Црну Гору и Савезну Републику Југославију и захтијевано је да се питање Превлаке не рјешава у пакету са осталим спорним питањима, јер Превлака не може бити ствар трговине. Такође, захтијевано је да општина Херцег Нови буде у сталном контакту са члановима комисије. Питање Превлаке је расправљано и на 15. сједници Скупштине општине одржаној 17.06.2002. године, гдје је предсједник Ђуро Ћетковић детаљно информисао одборнике о свим добијеним информацијама од чланова експертске комисије. Шестог септембра у општини је израђена и дистрибуирана информација о основама за рјешавање разграничења Савезне Републике Југославије са Хрватском у зони Превлаке, у којој је садржана анализа докумената млетачког и аустро-угарског периода, периода Краљевине Југославије и Федеративне Републике Југославије, казао је Шеровић, истичући дасу изради овог документа умногоме допринијели чланови Матице Боке, попут пуковника Мирослава Телебака, доктора Илије Павловића и других.
Он је подсјетио и да је Протокол из децембра 2002. године успоставио привремени режим на том подручју, наглашавајући да је њиме било прецизирано да се „ни на који начин не прејудицира разграничење између двије државе.“Превлака не може бити ствар трговине“, поручио је Шеровић, истичући да је интересовање грађана за ово питање тада било огромно и да је Херцег Нови активно учествовао у праћењу преговора и спровођења постигнутих договора.
Професор међународног права Бранко Ракић оцијенио је да питање Превлаке није ријешено Протоколом из 2002. године, већ да је њиме успостављен привремени режим који не прејудицира коначно разграничење између Црне Горе и Хрватске. Говорећи о европским интеграцијама, упозорио је да чланство у Европској унији није право које се аутоматски стиче испуњавањем услова, јер свака држава чланица може блокирати пријем кандидата.
-Протокол из 2002. године представља привремено рјешење које не прејудицира коначно рјешење. Ако дође до поновног преговарања о трајном режиму, треба да се вратимо на тачку гдје су преговори стали у тренутку када је уведен привремени режим“, казао је Ракић.
Он сматра да је Превлака са безбједносног аспекта од много већег значаја за Црну Гору него за Хрватску, те да би будуће преговоре требало водити ослањајући се на раније преговарачке позиције и документа која, према његовом тумачењу, иду у прилог црногорским захтјевима.
-Чињеница да никаква делимитација у спорном региону никада није била спроведена у историји доказује да тврдња Републике Хрватске да Савезна Република Југославија жели да промијени међународно препознате границе, није тачна. Савезна Република Југославија жели само да успостави међусобну, међудржавну границу са Републиком Хрватском у јужном сектору, на основу међународног права и на основу принципа једнакости, зато што је то обавеза двије државе од међународног значаја. Даље, чињеница да се питање Превлаке сматра спорним у Савјету безбједности, под агендом “ситуације у Хрватској”, је резултат инерције створене специфичним условима у којима је посматрачка војна мисија Уједињених нација на Превлаци формирана као независна мисија, тако да то не може да буде од, ух, правног и политичког значаја, поручио је професор Ракић.
На округлом столу је прочитан реферат адмирала Бошка Антића, који није могао да присуствује, и који је између осталог нагласио да данас, са војног становишта, сама Превлака као објекат, представља кључ одбране Боке Которске, јер се са њега контролише не само улаз у Бококоторски залив него и територијално море у његовом ширем захвату.
Учесници округлог стола су јасно нагласили да захтјеви Хрватске нису дио реформи детерминисаних приступним преговорима с ЕУ, већ представљају аутентичан државни интерес сусједне државе произашао из дисолуције бивше СФРЈ. Истакнуто је да билатерални односи не би смјели утицати на статус будуће чланице, позивајући се на раније примјере попут спора око Пиранског залива између Хрватске и Словеније.
У закључцима округлог стола учесници су истакли да је заштита суверенитета, територијалног интегритета и државног достојанства Црне Горе врховни приоритет сваке власти, те да питање разграничења са Републиком Хрватском, укључујући статус рта Оштро и Превлаке, представља кључно државно и безбједносно питање.
Оцијењено је да у историјском и међународно-правном контексту Црна Гора и Бока Которска нису увијек имале равноправан третман у процесима разграничења, укључујући и период дисолуције бивше СФРЈ, при чему се посебно оспоравају правни ефекти тумачења Бадинтерове комисије у дијелу који се односи на републичке границе.
Учесници су нагласили да се актуелни привремени режим на Превлаци, успостављен Протоколом из 2002. године, не може сматрати коначним рјешењем и да евентуално трајно разграничење мора бити резултат договора који не доводи у питање територијалну цјеловитост Црне Горе.
Закључено је да се, у случају изостанка правичног рјешења у билатералним преговорима, треба задржати постојећи привремени режим, уз противљење преношењу спора на међународну арбитражу или судске инстанце.
Такође је истакнуто да Бока Которска треба да има институционално учешће у државним тијелима која се баве питањем разграничења, с обзиром на директан значај који ово питање има за локалну заједницу.
У дискусији су данас осим најављених говорника округлог стола учествовали и грађани: Милош Вукчевић, Мирослав Телебак, Оливера Доклестић, Перица Ђаковић…
