У Бањалуци је 23. и 24. априла, одржан јубиларни, 20. Међународни фестивал дјечије поезије „Дјечије царство 2026“ на којем је ученик 8. Разреда ОШ „Илија Кишић“, Вељко Каљевић, проглашен Кључаром „Дјечијег царства“. Вељкови стихови истакли су се међу 8000 пјесама, чији је квалитет процјењивао жири у саставу Слободан Стошић, Тоде Николетић и Јово Чулић.
Наслов „Од љубави се расте“ уједно је и лајтмотив Вељкове награђене пјесме, присутан у све четири строфе, чиме се наглашава да љубав човјека мијења, оплемењује и помаже му да сазри. Стихови последње строфе говоре о унутрашњем расту:
„Јер љубав није само сан што кратко траје
То је снага која човјека ствара и моћ му даје.
И док неког волиш, ма гдје да се нађеш
Од љубави се расте док себе не пронађеш.“
Вељко истиче да љубав није пролазна већ свепрожимајућа снага која животу даје смисао и доводи до самоспознаје.
Литерарни успјех Вељка Каљевића на Међународном фестивалу дјечије поезије „Дјечије царство 2026“ био је лијеп повод за разговор његове менторке,Тамаре Комар, са др Слободаном Стошићем, директором највећег фестивала ове врсте у региону.
ТК: Господине Стошићу, из којих средина и држава долазе стихови младих пјесника који учествују на Фестивалу?
СС: И ове године стихови су нам стизали са свих страна региона — из свих земаља насталих на простору бивше Југославије: Словеније, Хрватске, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније, те Босне и Херцеговине, односно Републике Српске и Федерације БиХ. Та разноврсност даје Фестивалу посебну живост и ширину.
ТК: Како објашњавате чињеницу да је ове године пристигло више од 8000 пјесама?
СС: Тешко је издвојити само један разлог, али је сигурно да је „Дјечије царство“ током година стекло велики углед. Већ више од деценије препознати смо као најмасовнији, а по многима и најквалитетнији фестивал те врсте у региону. Често чујемо анегдоте из школа — када млади пјесници разговарају о поезији, једно од првих питања буде: „Јеси ли био на ‘Дјечијем царству’?“ Ако одговор изостане, стиже и шаљива, али значајна опаска: „Имаш ти још да радиш — кад стигнеш до Бањалуке као финалиста, онда можемо причати!“
ТК: Са којим организационим изазовима се суочавате у реализацији Фестивала?
СС: Изазови су бројни и нимало једноставни. Потребно је ступити у контакт са школама широм региона, доставити конкурс, подстаћи ученике и њихове менторе на учешће, објавити позив у књижевним часописима и на порталима, прикупити и обрадити велики број пристиглих радова, те их прослиједити жирију. А када се одаберу финалисти, тек почиње онај најосјетљивији дио организације: обезбиједити смјештај, припремити и одштампати зборник радова и фестивалски број часописа „Ризница“, угостити пјеснике, организовати њихове сусрете са ученицима, те припремити награде и бројна изненађења за учеснике.
ТК: Шта Вам лично доноси највеће задовољство у раду на овом фестивалу?
СС: Без сумње — осмијеси и искрена радост младих пјесника. Тај тренутак када стигну у Бањалуку, када стану пред публику и своје узоре — пјеснике из читанки — и када схвате да су постали дио једне велике приче, непроцјењив је. Једнако је драгоцјено и ново пријатељство које понесу са собом, јер управо та повезивања дају Фестивалу његову најљепшу вриједност.
