Министарство здравља још увијек није издало упутства за све процедуре, које су предвиђене допуњеним и измјењеним Законом о медицински потпомогнутој оплодњи, иако је 8. јун био крајњи рок.
Предсједница и оснивач Фондације „И ја имам право да будем мама“ Жана Михаљевић за РТХН каже да јој се свакодневно парови обраћају због нејасних упутстава, али и због немогућности да остваре дио права која су им загарантована законом:
– Био је рок шест мјесеци да се донесу подзаконска акта, односно, ближа упутства и правилници за измјене, како би побољшали два закона. Један је о финансирању вантјелесних поступака. Из тог разлога, првог августа је изашло прво упутство које пацијентима, није баш најјасније, навела је Михаљевић.
Она истиче да у Фонадацију стиже велики број позива и молби за објашњење o процедурама пријаве за поступак вантјелесне оплодње при Фонду здравства:
– Када је у питању женска неплодност, све што је потребно да се пацијенткиње пријаве изабраном гинекологу. Када је у питању мушка неплодоност, обезбијеђена је процедура микротест преко уролога у Клиничком центру Црне Горе, који иде на терет Фонда здравства. Први корак за мушакараца је изабрани доктор, а за жене изабрани гинеколог. На тим мјестима добиће јаснија упутства, објашњава Михаљевић.
Сама процедура вантјелесне оплодње је поједностављена, али су упутства о примјени још увијек нејасна:
– Процедуром је искључен Клинички центар, односно, конзилијум и давање одобрења. Сада је то другачије у смислу да љекар и специјалисти дају предлог за лијечење неплодности кад процијене, након прегледа, да је то потребно. Међутим, код нас је проблем и неразумијевање, што Министарство здравља није издало детаљна упутства за све процедуре, за које смо се изборили и сам Закон о медицински потпомогнутој оплодњи унапредили, појашњава Михаљевић.
Код вантјелесне оплодње равномјерно и једнако се прате поступци замрзавања и чувања, складиштења тог генетског материјала: ембриона, полних ћелија и ткива, на годину о терету Фонда. Како је за РТХН казала Михаљевић у сталној су вези са институцијама, шаљу им упитнике, молбе и приговоре на упутства које је изашло првог августа ове године, желећи да се пацијентима олакша процедура:
– Потребно је да се обезбиједи замрзавање генетског материјала и чување на годину. Не постоје још увијек упутства за увоз и донирани генетски материјал. Проблем јер имамо и старије пацијенткиње, којима је потребан туђи генетски материјал, да одраде вантјелесну оплодњу. За сада је то још увијек немогуће. Потрудили смо се да у Црну Гору доведемо Свјетску банку генетског репродуктивног материјала Крио (cryo) , како би нашим грађанима био доступан генетски материјал за куповину и примјену. Исто тако је проблем и са извозом генетског материјала. Нису регулисана права за жену, која није у брачној, а ни у ванбрачној заједници.
Највећи број упита у Фондацију стиже од жена, које спадају у групу секундарног инфертилитета јер иако имају законско право, не могу да уђу у сам поступак вантјелсне оплодње. И особе које су обољеле од канцера и других болести имају право да замрзну свој генетски материјал, додаје Михаљевић.
За убрзање законских процедура каже да су се обратили заштитнику људских права и слобода у Црној Гори и европској изасланици у Црној Гори Оани Kристини Попи да им помогну на овом путу.
Позива оне који су заинтересовани за поступак вантјелесне оплодње да се јаве у Фондацију „И ја имам право да будем мама“ .
У понуди за вантјелесну оплодњу су Клиника за хуману репродукцију Данило Први на Цетињу, приватна клиника за хуману репродукцију у Будви и друге институције. Пацијенти би требало да се обрате у клинике и добиће тамо инструкције по скраћеној процедури, како би се на вријеме и са што мање стреса, улазило у планирање родитељства и потомства.
