На спомен-обиљежју слободарима Суторине одржан је програм посвећен обиљежавању 150 година Херцеговачког устанка (1875–1878), догађаја који је снажно обиљежио историју овог краја и цијелог народа. Окупљени су се подсјетили храбрих предака који су у борби за слободу утемељили стубове слободарске традиције Херцег Новог и Херцеговине.
Свечаности су присуствовали предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић, предсједник Скупштине Милош Коњевић, предсједник МЗ Суторина Боро Лучић, професор др Милан Милановић, представници бораца и бројни грађани.
Предсједник Општине Стеван Катић, нагласио је да је Суторина била важно упориште и мјесто подршке херцеговачким устаницима.
-У години када обиљежавамо вијек и по од устанка против османске власти, који је народу познат као Невесињска пушка, наша је обавеза је да се подсјетимо славних предака који су слободарски устали, а многи од њих и живот дали за свој народ. Пуцањ Невесињске пушке одјекнуо је свијетом. Периферија устанка, али и центар дипломатске активности била је Суторина која је као и Клек, данашњи Неум тада била османска енклава. Још од времена Карловачког мира 1699. године Херцег Нови је био под влашћу Аустроугарске, а становништво Суторине било је веза Херцеговине са Херцег Новим још од времена Луке Вукаловића и његових устаника са сједиштем у Суторини. Како би помогли устанак и народ у Херцеговини гдје је владала глад, у Херцег Новом је формиран одбор који је прикупљао помоћ у храни, оружју и позвао је добровољце да се придруже тој борби. Благајник одбора и секретар општинског уреда Јово Накићеновић писао је Проглас у којем су позвали све Словене и сваког поштеног човјека без обзира на вјеру и народност, који цијени слободу и поштује право да помогну устанак и борбу против Османлија, рекао је Катић и навео да је један од добровољаца био и професор Поморске школе у Србини, касније познати књижевник Симо Матавуљ.
-Он је записао да су у Поморској школи раније завршили испити како би ту било смјештено складиште за оружје, а Милан Јовановић је у Херцег Новом отворио болницу за рањенике, навео је Катић.
Међу устаницима су били чланови бројних херцегновских породица, а међу њима и предак предсједника општине Лесо Катић, који је предводио стотину устаника, имао значајну улогу у херцеговачком устанку и дао допринос ослобођењу нашег народа.
-Суторина и Херцег Нови су више пута кроз историју градили стубове као носиоци историје нашег народа. То раде и данас. Ваљда нам је тако дато да будемо средина која је колијевка ствараоцима, свецима, задужбинарима и храбрим слободарима, рекао је Катић.
Он је нагласио да је Општина Херцег Нови увијек спремна да пружи подршку програмима који славе велике датуме из наше историје и не дозвољавају заборав.
-Ако допустимо заборав, тада својевољно пристајемо да вријеме изблиједи храброст, част и слободарство наших предака, сматра Катић.
Предсједник МЗ Суторина, Боро Лучић, подсјетио је на жртве које су Суторани дали у различитим временима и ратовима.
-Суторина, Зупци и Крушевице – били су гњездо устанка јунака за правду, слободу и народно благостање. И онда је била идеја наших предака да се дође до слободе и уједињења свих Срба и Славена. У цркви Светог Николе у Суторини 1.11.1852. године, на скупу суторинских јунака и соколова, у присуству војводе Луке Вукаловића, мој дјед Шпиро Лучић освештао је барјак и дао благослов да га јуначки и храбро носе, с њим се поносе, слогу и љубав чувају, под њим своје жеље постигну и душмана побиједе, казао је Лучић.
Лучић наводи да је тада формирана зубачка војска, под истим барјацима учествовала и у Невесињској пушци.
-Суторинска чета у годинама 1875-1878, под официром Лесом Мијатовим Катићем, барјактаром Вуком Јоковим Беко, перјаником Милошем Перовим Лучићем, сви из Суторине, учествовала је у бојевима на Зупцима, Доњој Херцеговини, Клеку (Неуму), према Граховцу, на Вучјем долу, према Острогу, око Никшића, Билећи и све „у својој храни, одјелу и пушци“. Ратовале су и њихове жене, сестре, кћери носећи преобуку, храну и муницију. Ишле су по киши, снијегу од пет до 15 дана до бојишта. То су биле тешке године, али су нам показали како тада, тако и данас колико је важан идеал слободе. Зато се данас окупљамо да поштујемо оно чему су нас учили они, али и борци, јунаци осталих ратова – да се увијек треба борити за слободу, а када је достигнемо, борити се да је сачувамо, казао је Лучић.
О значају Невесињске пушке говорио је и професор др Милан Милановић, потомак устаника из Крушевица.
-Пуцањ Невесињске пушке 1875. означио је нову епоху у историји српског народа. Ми данас овдје, обиљежавајући велики слободарски јубилеј, 150 година од Херцеговачког устанка, подстицањем и развијањем културе сјећања одужујемо један велики дио дуга према своме завичају и према нашим славним прецима. Зато треба да се присјетимо оних храбрих устаника који су смјело и одважно устали и три године ратовали против једног великог Отоманског царства. Слободарска традиција није обожавање пепела него преношење ватре, па и ово наше окупљање надајмо се треба да буде у функцији преношења искре слободе са старих ка новим нараштајима, рекао је Милановић.
Програм је употпунио гуслар Вукоман Церовић, а присутни су одали почаст свим борцима и слободарима чија су имена исписана на спомен обиљежју у Суторини.
