У сусрет Међународном дану књиге и ауторских права, 21. априла, у ОШ ,,Илија Кишић“ угостили су књижевницу и пјесникињу Босиљку Пушић. На задовољство ученика и наставника, књижевница је говорила о својим почецима у писању, о својим дјелима, о љепоти стварања. Ученици су овацијама поздравили Босиљку. Допао им се племенити лик јер су за већину њених дјела већ знали, читали су. Након добродошлице домаћина, Љиљана Сеферовић, ученица другог разреда, изрецитовала је пјесму ,,Тајна“, коју је написала Босиљка Пушић. Осмијеси, срећа, и задовољство заискрили су на лицима ученика када их је пјесникиња поздравила и када им се обратила.
– Најбоље ће бити да ме ви питате оно што вас занима. Чула сам да сте много добри. Бољи сте него што сам могла и да замислим. Бољи сте него што смо ми били када смо били мали, кроз осмијех је рекла наша суграђанка.
Имали су много занимљивих питања, као на примјер: Када сте почели да пишете? Која Вам је најдража пјесма, књига коју сте написали? Гдје налазите инспирацију? Да ли сте својој дјеци читали пјесме и приче које сте писали? Да ли сте некада размишљали да одустанете да пишете за дјецу? Да ли су Вам се дјеца повјеравала? Који Вам је најдражи писац и прочитана књига? Једна ученица је била радознала да сазна зашто баш наслов ,,Кога боли уво како ја растем“. И много тога још. Босиљка је на занимљив начин и с много љубави и топлине одговарала на ученичка питања. Говорила је о својим јунацима, њиховим карактерима. О некакадашњој заинтересованости познатих режисера да филмују роман Отварање лутке.
Босиљкино гостовање је школски дан чинило посебним по много чему, казала је Снежана Мирковић, директорица школе.
– Не постоји бољи начин да прославимо књигу од начина да вам о књизи говори онај ко их пише. Босиљкин стваралачки опус је богат и разноврстан. Доказала се у различитим књижевним родовима и врстама. Писала је лирске пјесмама, романе, приче. У прилог разноврности је и збирка кратких прича ,,Баршунасти гласови“ која припада хаибуни књижевној врсти.
То је књижевна врста која је настала у Јапану. Након кратке приче која је мотивисана догађајем, размишљањем, утиском слиједи крај као коментар који нас подстиче да на прави начин размишљамо о тренутку који може бити једнако снажан као неки велики догађај. Босиљка је сјајан и занимљив говорник. Замислите колико је наше дружење данас било снажно када је у публици било и оних колега којима је Босиљка предавала српски језик у средњој школи и била им одјељењски старјешина, до оних најмлађих у школи који су јој у знак захвалности на гостовању написали пјесму. Лана Кишић, ученица другог разреда , написала је пјесму ,,Дама са шеширом“, коју је поклонила нашој гошћи уз поруку да жели да буде пјесникиња као Босиљка. Друга ученица је обећала да ће још више да чита јер жели да пише стихове и да буде професорица, казала је Мирковић.
Била је то размијела емоција, стихова, причања.
– Када ми је Лана рекла да ће да пише пјесме, ја сам је пољубила у ручицу. Па мене је живот богато наградио. Благо мени јер сам посијала дивно сјеме на благородно тле, завршава књижевница Босиљка Пушић.
Ученици Ђачког парламента позвали су књижевницу да се прикључи акцији и да удоми једну књигу. Изненађење је настало када је угледала збирку пјесама Десанке Максимовић за коју је писала предговор.
Дружење је трајало нешто дуже од сат, а прије заједничког фотографисања, Лана Вуксановић, ученица другог разреда, за крај је прочитала пјесму ,,Волим“ коју је Босиљка написала баш за ученике другог разреда ОШ ,,Илија Кишић“.
