Na 7. sastanku Strateškog i Operativnog odbora Zapadnobalkanskog investicionog okvira (WBIF), održanog u Briselu, u okviru ažurirane liste crnogorskih projekata, između ostalog, predstavljen je i projekat izgradnje dalekovoda 110 kV Herceg Novi – Vilusi u vrijednosti 18,3 miliona eura.
Riječ je o projektima koji se finansiraju kroz Instrument za reforme i rast, kao i tri infrastrukturna projekta kandidovana za finansiranje iz 10. poziva WBIF-a čija je ukupna vrijednost 80,3 miliona eura, saopšteno je iz Ministarstva evropskih poslova.
Za pomenute projekte Crna Gora je aplicirala za 14,6 miliona eura iz sredstava opredijeljenih za Plan rasta za Zapadni Balkan, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, poručila je ministarka evropskih poslova i nacionalna IPA koordinatorka Maida Gorčević.
– Implementacijom projekata cilj je obezbijediti sigurnosti u snabdjevanju energijom, razvoj konkurentnog energetskog tržišta i održivi energetski razvoj – navela je ona.
Uz projekat izgradnje dalekovoda, za koji je tražen investicioni grant od 3,16 miliona euram Gorčević je predstavila i projekte: CEDIS pametna digitalizacija – faza I u vrijednosti 26,4 miliona eura, za koji je država aplicirala za 5,1 million eura i TS 400/110 kV Brezna – faza II u vrijednosti 35,5 miliona eura, koja će kroz Plan rasta biti podržana sa 6,38 miliona.
– Glavni cilj projekta izgradnje dalekovoda 110 kV Herceg Novi – Vilusi, rekonstrukcija 110/35 kV TS Vilusi i proširenje 110/35 kV TS Herceg Novi je sigurnost u snabdijevanju energijom, razvoj konkurentnog energetskog tržišta i održivi energetski razvoj. Projekat treba da doprinese sigurnijem i pouzdanijem snabdjevanju opštine Herceg Novi električnom energijom, priključenju obnovljivih izvora električne energije na području Vilusa i Dragalja – kazala je Gorčević predstavljajući projekat.
Ona je pojasnila da je svrha projekta CEDIS pametna digitalizacija brže i bolje povezivanje obnovljivih izvora električne energije na distributivnoj mreži, sigurnije snabdijevanje električnom energijom kompletne potrošnje svih trafostanica koje su obuhvaćene projektom kako na nivou potrošača tako i na nivou proizvođača električne energije.
Sastanak je okupio predstavnike Evropske komisije, međunarodnih finansijskih institucija i zemalja korisnica, s ciljem strateškog usmjeravanja podrške infrastrukturnim projektima u regionu.
– Plan rasta i Zapadnobalkanski investicioni okvir za Crnu Goru i ostale zemlje članice, predstavljaju jasan izraz Evropske unije da proširenje ostaje u njenom strateškom fokusu – istakla je Gorčević.
Pored učešća na sastanku, Gorčević je govorila na političkom brifingu o crnogorskoj perspektivi proširenja EU u organizaciji Centra za evropske politike, te održala niz bilateralnih susreta sa predstavnicima institucija EU.
