Радници Института „Др Симо Милошевић“ почеће штрајк 25. aприла, ако им Влада не исплати зараде у висини 1,1 милион еура, које им се дугују. Ипак, надају да неће доћи до штрајка, који би уједно био и увод у стечај, јер су од надлежних добили увјерење, да ће им помоћи да изађу из кризе, навела у емисији „Боје јутра“ ТВ Вијести предсједница Синдиката Института др Марија Обрадовић.
У Влади Црне Горе припремљен је пакет економских мјера за спас Института „Др Симо Милошевић“ и док се не почне примјењивати, у наредних неколико дана ће са рачуна Фонда здравства бити уплаћена једнократна помоћ, у износу три зараде, на слободни рачун Синдиката Института Игало, у оквиру легалних и на закону заснованих, токова подршке радницима ове установе, казао је предсједник Комисије за спас Института и потпредсједник Владе за за рад, образовање, здравство и социјалну политику др Срђан Павићевић.
Он је казао је да ће се потрудити да Институту до 25. априла исплате новац, али не зна хоће ли то бити три зараде. Подсјетио је, да је дуг Института у овом тренутку 29 милиона еура.
– Јуче смо донијели јасну одлуку да ћемо послати једнократну помоћ у висини, да ли заосталих плаћања или више или мање од тога, највјероватније ће новца бити за три заостале плате, што зависи од Министарства финансија, Министарства рада и социјалног старања и Министарства здравља. Цијела Влада на томе је ангажована, Оперативни тим и Комисија да се у ових пар дана уплате средства.Покушаћемо све што је до нас да буду три зараде. Трудимо се да буде највјероватније, у висини три лична дохотка, да се премости овај тренутак, да економски издрже и да потом крене програм који је пројектован, као пакет мјера за спасавање Института Игала. У великом смо респекту према њиховим жртвама и према њиховој патњи, рекао је др Павићевић.
Радници Института „Др Симо Милошевић“ почеће штрајк за два дана ако им Влада не исплати зараде, које им се дугују, потврдила је др Марија Обрадовић.
– Ово дуго чекање је нас довело до таквих егзистенцијалних проблема да је свака помоћ мања од три заостале зараде, већ у старту потрошена. Радницима ће помоћ отићи на кредит и на рачуне, навела је она.
Др Обрадовић је подсјетила да су првобитно штрајк заказали за 25. март и након састанка са представницима Владе министром Шимуном и др Павићевићем, 18. марта, предочен им је врло јасан план изласка из кризе, који обухвата три фазе, са оквирним временским роковима реализације.
– Иако и тада у тешкој егзистенцијалној ситуацији, што су томе свједочили и представници Владе, ипак смо смогли снаге и на састанку Извршног одбора Синдиката одлучили, а и подржани од запослених – да штрајк одгодимо за 25. април, ако се до тада, не исплате зараде које се радницима дугују. У међувремену смо добили информацију, да се на том плану ради,али због сигурно, бирократских проблема та динамика рада успорила и нас су довели у ситуацицију да штрајк планирамо,а говорим о периоду у наредна два дана. Зашто се надамо да до тога неће доћи, јер смо добили информацију да су пронашли начин да се наш зарађени новац исплати, ми смо у посљедњих два и по мјесеца рехабилитовали пацијенте доминантоно преко Фонда здравства Црне Горе, у новчаној вриједности од 1,1 милиона еура и то је износ, који је довољан за исплату наше три зараде, што је један од услова да до штрајка не дође, указала је др Обрадовић.
Др Павићевић изразио је захвалност за све који трпе, ово што се дешава у Институту и да је несхватљиво да је таква институција има дуг од готово 30 милиона еура:
– Ова ситуација се није десила у посљедња четири мјесеца. Ово је епилог једног проблема који траје годинама, деценијама и када би правили ретроспективну догађаја, анализу дошли би до сијасет грешака и криваца, првенствено због неуспјешног руководства у свим периодима. И сада, када смо смогли снаге и дали се као прегаоци, да помогнемо, треба имати разумијевање и за ове напоре, са наше стране. Та прича има рјешења и она могу бити само легална, оцјењује др Павићевић.
Он указује на блокирани рачун, који су на данашњи дан износи 29. милиона, што је, како каже, просто фантастично, да неко овакву компанију доведе да падне на кољена.
– Сада радимо све да овим људима помогнемо, а могуће у овом тренутку је да заборавимо њихов регуларни рачун, који је блокиран, док не крене серија финансијске помоћи, који су у склопу једног пројектованог пакета спасавања Института. Мораћемо да се послужимо колатералним путем, једним бочним путем, а то је слободни рачун њиховог синдиката. Те три зараде су блокиране, оне постоје у Фонду здравства, али не могу да се примјене, јер је блокиран рачун а блокирала је „Југобанка“, а помогли су јој радници који туже своју фирму, да тај исти рачун буде блокиран…Сада идемо преко рачуна Синдиката са уплатом у виду једнократне помоћи запосленима, а биће највјероватније у висини три плате, очекује др Павићевић.
Он очекује да ће та исплата бити реализована до 25. априла и да је покренута оператива ресорних министарстава, да средства буду каналисана легалним путем и не буду „отета“ са блокираног рачуна.
Предсједница Синдиката Института, др Марија Обрадовић је казала да ипак, вјерују у предложена рјешења за стање у Институту.
-Тај проблем траје од краја осамдесетих година прошлог вијека, надамо се да када се овај пожар у Институту угаси, биће прилике да се утврди, како је до овог пожара дошло и откриће се бројни проблеми око дуга од 30 милиона еура. Синдикални рачун је отворен, то је законит начин да се помогне у виду помоћи не на име плата, већ помоћи и надамо се да ће бити на нивоу три плате. Ово дуго чекање нас је довело до егзистенцијалних проблема, тако да би свака помоћ мања од ове, већ у старту била потрошена…Одлука о штрајку је донијета као крајња мјера, оцијенила је др Обрадовић.
Др Обрадовић додаје да ова патња предуго траје, је највећа бојазан ако до штрајка, односно, стечаја дође:
– Штрајк ће водити у стечај, а стечај ће довести до краја Института, јер радници одлазе, само за мјесец су нас напутиле три медицинске сестре, запослени су у значајном броју отишли. Стечајем би била угашена основна дјелатност а то је медицинска рехабилатицаија црногроских грађана, уништен највећи црногорски бренд здравственог туризма и наставна база Медицинског факултета у Подгорици. У том случају све ћемо изгубити, а сви планови и програми за спас Института биће узалудни, јер ћемо остати без основног ресурса, а то су људи, поручила је др Обрадовић.
Др Павићевић је потврдио да је пакетом за спасавање Игала предвиђено 10 милиона,и биће подијељен у три сета. Први је мала помоћ од 300 000 еура за текуће пословање, која ће били пласирана одмах након разговора са мањинским власницима акција Института.
-Процијењена вриједност Института је 65 милона еура, потврдио нам је јуче министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине, Јанко Одовић. То није реално па се у наредних седам до десет дана мора кориговати. Процјена имовине Института мора бити кредибилна и јасна. На основу тога биће формиране цијене акција и почеће разговори мањинског власника са Владом. Или ће бити одлучено да заједно идемо у пројекат опоравка и ребрендирања Игала, или ће своје акције уступити по новим цијенама Влади, објаснио је Павићевић.
Неопходно је да се створе услови и направи план реструктурирања и ребрендирање, за пола године, чиме би Институт могао повући и веће грантове за стварање новог Института, са новом понудом и третманима, уз нове клијенте, тржишта и цијене.
Др Павићевић је увјерења је да се не смије дозволити да Црна Гора остане без Института и без могућности да годишње 5 000 њених пацијената користи његове услуге рехабилитације, јер друге алтернативе Институту нема, ни у земљи нити у окружењу.
Очекује да неће покренути стечај Агенција за осигурање депозита из Београда, због дуга Института према Југобанци, од седам милиона еура.
Замјеница секретара Уније слободних синдиката ЦГ Ивана Михајловић, је такође, навела да одлука за штрајк запослених је њихова посљедња линија одбране и да су на тај потез приморани, како би заштитили своја људска и радна права. Ипак, и она се, као и радници Института, синдиката, Владе, нада да до тога неће доћи.
Из емисије: „Боје јутра“ ТВ Вијести
