Окупљањем и полагањем цвијећа испред зграде херцегновског Центра безбједности обиљежено је 30 година од депортације босанских избјеглица који су спас од рата потражили у Црној Гори. Меморијално окупљање 18. пут у спомен жртвама, а 13. испред зграде полиције у Херцег Новом организовале су невладине организације „Акција за људска права“, „Центар за грађанско образовање“ и Центар за женско и мировно образовање „Анима“.
Те ратне 1992., 25. и 27. маја депортовано је најмање 66, а према неким процјенама и преко 80 цивила, највише Муслимана, а преживјело је само 12.
Годишњици обиљежавања депортације први пут су присуствовали министри у Влади Црне Горе, Филип Аџић и Марко Ковач, и први човјек црногорске Полиције Зоран Брђанин.
Теа Горјанц Прелевић из НВО Акција за људска права (ХРА) казала је да обиљежавање годишњице овог ратног злочина траје 18 година, колико траје и борба против заташкавања тог чина и заборана за жртве.
-Не дозвољавамо да се заташка ратни злочин против жртава депортације, упркос судијама и тужиоцима, који су се око тога потрудили. Не дозвољавамо да се жртве забораве, јер су оне наша опомена и нада да ћемо, све док их се сјећамо и саосјећамо са њиховим породицама, успјети да сачувамо нас и наше породице од сличног страдања и таквих грехова убудуће – поручила је она.
Горјанц Прелевић је подсјетила да су на окупљању 2010. године породице жртава изразиле жељу да се код зграде Центра безбједности Херцег Нови подигне споменик и прогрласи дан жалости. Међутим, до данас та иницијатива није реализована.
Министар унутрашњих послова Филип Аџић истакао је да је ово један од најмрачнијих дана у црногорској историји, „дан који је бацио велику мрљу на гостопримљиву Црну Гору и наш чојски и поштени народ“.
– Сигуран сам да не постоје ријечи које би могле умањити бол жртвама овог стравичног догађаја, али сам исто тако сигуран да би активности које би држава могла да спроведе у наредном периоду, олакшале њихову патњу и показали нашу спремност и одлучност да се ово питање, које мучи све у Црној Гори, коначно институционализује. Наше појављивање као представника Владе Црне Горе и Управе полиције, данас доживите као извињење Црне Горе и њених институција и намјеру да заиста нешто урадимо по овом питању. Желимо да поручимо да је ово нешто што се никада више не смије догодити – наводи Аџић.
Истакао је да подржава иницијативе да се пред зградом ЦБ Херцег Нови подигне спомен обиљежје те да се обиљежава датум сјећања на жртве.
Сејда Крџалија, чији је син Санин депортован, захвалила је свим невладиним организацијама, госпођи Горјанц Прелевић, који већ 18 година обиљежавају овај дан.
– Желим да захвалим и министрима Владе ЦГ који су нашли времена да прихвате оно што се десило, да се извину и подијеле са нама тешке тренутке. Када смо дошли из Горажда, били смо 15-ак дана у Пљевљима и послије тога у Херцег Нови, гдје је мој син, хармоникаш, годину прије депортације свирао у хотелу. Када смо дошли у Херцег Нови хтјели смо да се пријавимо као избјеглице, међутим, пријављивали су само жене. Док сам се ја пријављивала ћерка ми је јавила да је полиција одвела Санина. Објаснили су ми да су га узели на размјену да би касније саопштили да ће их депортовати. Била сам присутна када су двоје по двоје улазили у аутобус. Сваки дан сам долазила пред МУП да питам гдје су, а убрзо смо морале ћерка и ја да одемо из града јер су тражили и радно способне жене. из Херцег Новог смо отишли у Македонију, па у Шпанију. Цијело вријеме сам била у контакту са новинарима, нико ништа није знао. У Горажде смо се вратиле 1996., а ја сам од Центра за нестале добила позив 2004. године да су остаци мог сина понађени, казала је Крџалија.
У име Центра за грађанско образовање, Андрија Ђукановић, је истакао да присуство представника надлежних институција даје наду да ће се ствари покренути и да више неће бити заштићених.
– Тешко је говорити послије чланова породица жртава. Питам се има ли уопште смисла било шта рећи послије тога јер, ако оно њихова свједочанства нису довољно јак апел да надлежне институције нешто прдеузму и ријеше овај случај депортације, ја не знам шта ми можемо дадатно рећи на ту тему, казао је Ђукановић и истакао да депортације представљају један од најстрашнијих злочина у црногорској историји у више од пола вијека, и док пуна истина о том злочину не буде разјашњена и правда задовољена, мисли да ће тај злочин снажно оптерећивати црногорско друштво, његове садашње и будуће генерације.
-Искрено се надам да данашњим присуством министра унутрашњих послова и директора Управе полиције, али и других представника институција, окрећемо неки нови лист у читавој овој причи и надам се да, након вишедеценијске борбе за транзициону правду и Црну Гору засновану на принципима људских права коначно улазимо у период када неће бити заштићених и када ће најтежи ратни злочини бити рјешавани, неће бити заташкавани и претварани у монету за политичку демагогију, поручио је Ђукановић.
Директор Управе полиције Зоран Брђанин подсјетио је да су прошле године први пут високи званичници полиције присуствовали меморијалном скупу и упутио извињење Управе полиције.
-Вјерујем да је и тиме указано да ово руководство УП прави отклон од оног што се испред и у овој згради дешавало прије 30 година и према страшним последицама таквог чина о жртве којима данас одајемо пијетет. Свјестан сам да нема ријечи којима се може надокнадитри губитак најмилијих. Упућујем искрено извињење испред Управе полиције. Од првог дана обављања функције залажем се за јачање кредибилитета и интегритета УП. То није лако у црногорском контексту, поред оног што је текући рад полиције. Цијеним да и овим правимо искорак у томе да нам вјерујете да бранимо и да ћемо бранити сигурност грађана и гостију и правни поредак државе на законит начин, казао је Брђанин.
У име Министарства правде и Владе Црне Горе саосјећање и пијетет према свим трагично страдалим људима у овом немилом догађају, исказао је министар Марко Ковач.
-Ово мјесто је у суштини сублимација све трагике ратних дешавања и уједно може постати мјесто које нас може сабрати, које ће нам трасирати пут ка заједништву, ка помирењу, ка међувјерској и међуетничкој толеранцији. Ја сам свјестан да породице жртава нису задовољне досадашњим поступком, али уједно бих указао на нека правна ограничења, на неке надлежности које постоје у нашем правном поретку. Обавјештен сам данас да је покренут поступак пред Европским судом за људска права и да породице жртава чекају одлуку, рекао је Ковач и поручио да сазнања о новим доказима омогућавају покретање новог поступка.
-У том смислу, ја упућујем да уколико породице, истражни тимови који раде и даље на овом случају посједују одређена нова сазнања, да их благовремено доставе надлежним органима, а на њима је да то процесуирају и да приведу процес крају. Вјероватно нисте задовољни овим одговором, схватам да сте ви негдје доживјели кроз судски поступак и ту секундарну виктимизацију, али морате имати у виду да правда и право можда некад не иду „руку под руку“ и да је великом броју људи та правда измакла у протеклом периоду, али то опет треба, не да нас дијели, него да нас зближава, да нам да поуку и укаже на потребу да се овакве ствари више никад не понове, рекао је Ковач.
Ален Бајровић син Османа Баровића који је заробљен 1992. године у породичној кући у Бијелој казао је да 30 година породица не зна разлог хапшења нити гдје почивају његови посмртни остаци.
-Очекујем од ових младих министара да ће они покренути поновну истрагу и спровести квалитетну истрагу и рећи зашто, како и по чијем налогу су заробљавали Бошњаке цивиле маја 1992. Шта је држава урадила са мојим оцем, како и ко га је убио и да ће налогодавце злочина и директне извршиоце привести правди, казао је Бајровић и упитао надлежне да ли ће држава уложити све напоре да овој злочин расвјетле.
-И покрену поновни поступак и све моје жеље спроведу у дјело, а то су: да врате посмртне остатке мога оца, нађу ко је био директни извршилац тог злочина који се догодио на трериторији ЦГ, пронађе налогодавце и све приведе правди, да не полажемо овдје цвјеће него да имам гроб свог оца, рекао је Бајровић и поручио да су предали апликацију у Стразбуру и да очекују од међународних судова да наложе и донесу такву пресуду да држава Цг мора вратити посмртне остатке и саопштити ко је крив.
Меморијалном скупу присуствовали су представници Исламаске заједнице, политичких партија из Херцег Новог и грађани.
