Удружење родитеља дјеце и омладине са тешкоћама у развоју “Зрак сунца” уз подршку Општине Херцег Нови, организовало је модну ревију у оквиру пројекта “Заједно креирамо, стварамо – Херцегновски модни кутак. Овим програмом обиљежен је 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом.
Обиљежавање овог датума има за циљ промовисање разумијевања питања инвалидитета, права особа са инвалидитетом и добробити које друштво може имати од укључивања ове популације у све области политичког, социјалног, економског и културног живота заједнице, рекла је Љиљана Крстић, предсједница НВО „Зрак сунца“.
-Тражимо да као особе са инвалидитетом будемо уважени и да се о нама не одлучује без нас. Да нам се пружи пуна морална и материјална подршка и да се у рјешавању питања која се за нас тичу, наша ријеч буде опредјељујућа. Хендикеп особа са инвалидитетом не потиче од саме инвалидности, већ од неразумијевања и одбојности друштва да нас прихвати као дио властите популације, себи раван по стручном, људском и моралном дигнитету.
У читавом свјету живи око 600 милиона особа са инвалидитетом, док их је у Црној Гори око 60.000. Прву базу података о ОСИ ускоро ће имати Општина Херцег Нови захваљујући пројекту који је почела Невладина организација „Нова шанса у Новом“ у сарадњи са локалном управом. Базу података о броју и врстама инвалидитета нема ни Република Српска и град Требиње.
Сандра Риђешић, дефектолог из Удружења “Сунце нам је заједничко” из Требиња, говорећи о искуствима из овог града наводи да је од изузетног значаја рано откривање инвалидитета, да би се интервенисало у право врјеме.
-Морам да се похвалим да ми у Требињу у нашем центру имамо један од програма за рану детекцију и интервенцију, имамо комплетан стручни тим који чине два дефектолога, логопед, психолог, социјални радник, физиотерапеут, тако да смо, мислим, иновативни на овом подручју. Наравно, увијек треба да пратимо струку, нове едукације, да радимо пуно на себи, а што се тиче потреба, њих је све више, посебно у том раном узрасту, у вртићком периоду, предшколском и школском да не говоримо, тако да ту подршку морамо јаче и сигурније да пружамо, а самим тим да дамо подршку стручњацима да раде свој посао, казала је Риђешић.
У Требињу су доступни сервиси подршке: Дневни центар за бригу о одраслим особама са потешкоћама у развоју, Дневни центар за дјецу и омладину и особе са тешким сметњама, као и радно окупационе јединице.
-Ми кроз те радионице заиста правимо чуда. Имамо кројачку радионицу, дрвно- сликарску и пратећи потребе шта то у нашем граду треба, правимо различите пројекте, изложбе, радимо пуно слика, пуно уникатног материјала за поклоне, тако да они заиста могу свашта. Некако је друштво навикло да од њих не очекује ништа. Ми управо кроз тај некакав излаз у смислу изложби, продајних изложби, различитих активности радионица показујемо да су равноправни чланови друштва и да могу заиста све, објаснила је Риђешић.
Удружење „Сунце нам језаједничко“ је урадило пуно или као носилац или као партнер на уклањању баријера на нивоу града Требиња.
-Међутим, наравно да можемо увијек боље и морамо заједничким снагама да се боримо да их уклонимо. Мислим да су они у неким искреним осјећањима љубави и толеранцији и свему ономе што ми данас овде пружамо испред нас заиста. Ми морамо својом љубављу, толеранцијом, емпатијом узаједничким снагама да им дозволимо да будемо сви заједно равноправни чланови друштва и да направимо инклузивно мјесто за све. Ми смо установа отвореног типа и сви су заиста добродошли и последњих неколико година се заиста трудимо да будемо отворени, од оних најмлађих, од вртића и школа, до неких културних установа са којима смо исклопили меморандуме о сарадњи, закључила је Риђешић.
Сарадња Удружења „Сунце нам је заједничко“ из Требиња херцегвновског Удружења „Зрак сунца“ има вишегодишњу традицију, једни другима преносе примјере добре праксе, каже Мијат Шаровић из требињског удружења.
-Преко двадесет година сарађујемо. Имали смо пуно заједничких програма и у Требињу и у Херцег Новом. Ово је некада био простор заједничке државе, старе Југославије. Сада су то већ друге државе, различити су системи и други закони. Ми смо од самог почетка долазили у посјете и пресликавали активности удружења у Подгорици, Никшићу и Херцег Новом. У међувремену су се законска решења промијенила и различита су у Црној Гори и Републици Српској и управо то нас онемогућава да имамо неки заједнички наступ, али нам сигурно омогућавају да та искуства добре праксе пренесемо код нас у Републику Српску и обрнуто. Рецимо, сви дневни центри су у Црној Гори регистровани су као Јавне установе, а у Републици Српској су то удружења која су у већини случајева носиоци и пружаоци услуга у дневним центрима. Ми често кроз имплементацију пројеката настојимо да пренесемо у Требиње оно што је у Црној Гори добро и обрнуто.
Шаровић каже да удружење у Требињу постоји већ 25 година и да има око 150 дјеце са инвалидитетом.
-Можемо да се похвалимо да смо се сада уселили у нове просторије које пружају такве услове да наши чланови и наши корисници, наша дјеца са инвалидитетом, којих у Требињу има близу 150, имају у свом граду све што им је потребно да не путују у друге градове да те своје потребе и проблеме рјешавају и задовољавају у неким срединама даље од свога града, казао је Шаровић.
Међународни дан особа са инвалидитетом пружа могућност да се интензивирају активности како би се постигло потпуно учешће особа са инвалидитетом и једнак третман њихових права у друштву. Особе са инвалидитетом требају више подршке од заједнице и морају је добити како би постигли исте животне услове као и други грађани, закључено је на крају програма у Хотелу Плеј у Игалу.
У музичком дијелу програма наступио је ансамбл „Стари капетан“.
