Топаљске знаменитости обогатиће туристичку и културну понуду Херцег Новог

Почетак активности  на обнови Цркве Светог Ђорђа на Топлој  актуелизовао је причу о Топаљском  кварту, који би на јединственој туристичкој мапи Херцег Новог, објединио све  знаменитости, Цркву Вазнесења Господњег, Његошеву школу, кућу Ива Андрића, спомен дом Сави Владиславићу

Архијерејски намјесник херцегновски крстоносни протојереј Обрен Јовановић и адвокат Зоран Лазаревић, предсједник Црквене општине Топаљско – херцегновске, гостујући у емисији Новско јутро су, између осталог, говорили о валоризацији Топаљске комунитади и пројекту обнове Цркве Св.Ђорђа:    

– У организацији Митрополије, Архијерејског намјесништва херцегновског, Удружења књижевника и Удружења књижара Црне Горе, ових дана траје културно – духовна манифестација „Трг од ћирилице“. Једно вече било је посвећено добротворној  организацији, хуманитарном концерту за обнову Цркве Светог Ђорђа, која се налази поред црве Светог Спаса на Топлој,  гдју су генерације крштене, вјенчане… Саграђена  је прије Цркве Светог Спаса, подсјећа отац Обрен Јовановић, додајући да се у порти та два храма родила  администрација данашње савремене општине Херцег Нови, с обзиром да је ту  организована почетком 18. вијека Топаљска комунитади, која је имала изузетан значај за живот овдашњег становништа.

Иако је у габаритима црква Св. Ђорђа мала, она је од изузетног значаја за духовни, културни и световни живот овог града. У 18. вијеку због клизишта доживјела је оштећења и Новљани су обновили и садашњи изглед, који је добила још у 18 вијеку. Захтјева темељну конзерваторску обнову и концерт је, из тог разлога, организован на Канли кули са дивним културним и забавним програмом и учесницима. Одазвао се велики број људи и доста је прилога прикупљено, што је само иницијална каписла, а цијела наредна година биће томе посвећена да Црква Св. Ђорђа засија оним сјајем, како то и заслужује, објашњава отац Обрен

 Према ријечима Зорана Лазаревића, локацијом и историјским значајем Црква Св. Ђорђа јесте дио свеобухватне понуде, односно, једног амблема града, око којег смо се потрудили да га приближимо и нама Новљанима, поготово, онима који долазе у наш град, а то је прича око Топаљске комунитади:

– Тој Топаљској тури, прије свега, због историјске замагљености у једном времену, нисмо посвећивали довољно пажње њеним истинским и правим вриједностима. У том смислу је превасходно дошло до обнове Његошеве школе на Топлој. Знамо да је Његош био најславнији ученик те школе, која је уствари била школа Народног просвјетитељства Јосифа Троповића, који је био игуман Манастира Савина. То повезује историјски контекст, који у Херцег Новом има златну православну нит, није везана само на духовност, него и за културно насљеђе. Знамо у посљедњем периоду  колико је урађено на обнови Куће Ива Андрића. Херцег Нови је град књижевника, тешко ћете наћи неког од највећих имена српских и југословенских књижевника, а да није у неком периоду свог живота био везан за Херцег Нови, који позицијом, конфигурацијом јесте вјечита инспирација, прича Лазаревић.

 У близини је и задужбина Дуковића, која такође свједочи о једној посебној димензији новског културног и опет православног духа, јер ово је  и град задужбинара.

– Све што се ради око Топле Општини Херцег Нови дугујемо велику захвалност, јер је кроз Његошеву школу препознала иницијалну капислу за остваривање једног ширег концепта, који је везан за овај град. Уз њихову велику подршку, мислим да ће то на херцегновској туристичкој мапи, у ширем контексту, да обогати понуду. Ово су већ реализовани пројекти.

Али се када је у питању локација гдје се налазе цркве Св. Спаса и Св. Ђорђа и просторије гдје је била смјештана тадашња херцегновска управа позната, као Топаљска комунитада, јасно је да постоји Пројекат да се и даље ради на обнови тога простора. Желимо да и више дамо на значају једном континуираном развоју Херцег Новог од тада до сада, гдје би то мјесто било онако један херцегновски мали музеј, у коме бисмо могли кроз ова три вијека континуираног развоја града, упознамо и са људима који су овај град направили оваквим какав јесте и имао ону димензију, коју сви препознајемо и ми и они који долазе, објашњава Лазаревић.

Поред Његошеве школе и Куће Ива Андрића, кроз својеврсни Топаљски кварт, предвиђена је и резиденција Саватија Љубибратића и спомен дом Сава Владиславића:

– Види се значај да се кроз причу о реконструкцији Његошеве школе дошли и до Саве Владиславића, он је био уствари увијек ту. Ми смо требали да сагледамо неке ствари. Он је у једном изузетно важном периоду, за овај град, био приложник, толико важан. С обзиром на његово историјско дјело и значај у ширем контексту, а ради се о човјеку свјетских димензија у оно вријеме када је Русија постајала велика сила са Петром Великим. Он је директно учествовао у стварању те Велике Русије.

 Сава Владиславић је најдиректније повезан  са нашим градом , са црквом Св. Спаса и са читавом херцегновским и херцеговачким залеђем, јер га историја дефинише на читавом том простору. Када бисте вратили филм на почетак 18. вијека, видјели бисте како је повезано то херцегновско залеђе и када се Херцег Нови ствара…То је богатство догађаја и богатство људи…Горан Комар је то просто изнио поново на историјску раван, а имали смо и историчаре и прије, као што је Томо Крстов Поповић.

Ми данас са поносом можемо да кажемо да је Херцег Нови увијек био препознат на исти начин, као што га ми препознајемо и сад. Само што су тада неке друге идеје биле, али све у једном те истом контексту. Тако би један дио кварта, који је посвећен Топаљској комунитади, био посвећен спомен дому Сави Владиславићу, образложио је Лазаревић.

Ове године славимо 640 година оснивања Херцег Новог, који је утемељен на вјери Светог Стефана.

– Несумљиво је постојала клица из тог времена, која је повезана са овим другим периодом Херцег Новог. То херцегновско залеђе мора да се посматра, када је Твртко оснивао град, као приморско средиште за шире подручје. Ради се о граду великог значаја у Твртково вријеме. Несумњиво да континуитет тог историјског хода српског народа постоји читаво вријеме од оснивања града 1382. године, јер не би могли говорити о 1713. или 1718. години, да није та духовна и културолошка подлога већ постојала, образложио је Лазаревић.  

1 COMMENT

  1. Obje crkve na Topli su prilično nagnute, a to je posljedica sleganja terena. Nikada mi nije bilo jasno zbog čega se ta činjenica u Herceg Novom prećutkuje. Piza pravi sa svojim tornjom ogroman biznis; Herceg Novi smatra da narod ne treba da zna ono što svako može da vidi…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here