Неки одговори на питање зашто волимо позориште и ХАПС опште су познати, попут оних: зато што је позориште мјесто сусрета – умјетности и живота, глумаца и публике, прошлости и садашњости; зато што је пролазно и непосредно – траје док се догађа пред очима гледалаца и нестаје када се завјеса спусти; зато што ХАПС у тој причи има посебно мјесто на културној мапи региона.
Херцегновско позориште које има богату историју, град који има медитерански амбијент и снажну фестивалску традицију, доприносе позоришној умјетности и херцегновским априлским позоришним свечаностима његујући и публику, па је и то разлог због којег волимо и театар и априлски театарски фестивал.
За ХАПС још нешто -за разлику од великих, комерцијалних фестивала, он чува осјећај блискости између умјетника и публике, и међу самим учесницима. Разговори након представа, и када су неформални, чине фестивал живим. Могли бисмо рећи и да је позориште и да је ХАПС својеврстан дијалог – он истина почиње на сцени, али пребацује рампу, увлачи нас у причу и тјера да одговарамо и разговарамо…
Могли бисмо низати још одговора, оних специфичнијих, чак поетскијих, попут оног да позориште волимо, јер у њему вријеме дише спорије, а човјек говори промишљеније, јер се у њему између свјетла и таме, рађају истине које често не изговоримо, јер је непоновљиво, али остаје да живи у нама, јер у позоришним причама проналазимо сопствене тишине, страхове, наде, љубави и можда највише због тога што нас, макар на трен, учини ближима.
Нађимо нове одговоре – на ХАПС-у, који зове од 1. до 30. априла и потврдимо још једном да је то позив који се не пропушта.
Нови одговори на питање из наслова у „Таласима културе“, емисији коју уређује Витка Вујновић, а на програму је вечерас (уторак, 31. март) од 20:00 сати,
Добро дошли, ваша Радио Телевизија Херцег Нови!
