Чини се, али заправо није сасвим једноставно одговорити на питање – шта су ликовне колоније и због чега су важне? Да ли су само краткотрајни искорак из уобичајеног ритма рада умјетника који најрадије стварају у самоћи, у дијалогу са собом, или су више од тога потреба за сусретом са колегама, за размјеном мишљења, потреба за промјеном у којој свака новонастала слика носи осим до тада препознатљивог рукописа аутора и дашак духа новог мјеста у којем настаје, и додир размјењених, другачијих идеја и искустава. Можда све тово реба једноставно помирити Гетеовом мишљу „Не може се сигурније побјећи од свијета него кроз умјетност и не може се сигурније спојити са њиме него преко умјетности”.
Двадесет умјетника из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе учествовали су у раду 12. ликовне колоније Херцег – Нови – Сад која је по традицији завршена отварањем изложбе у хотелу “Талија”. Причом о тој колонији, умјетничком саборовању како каже Ђуро Лубарда, или савременије – арт симпозијуму, покушаћемо да нађемо и дио одговора на питања с почетка овог текста за најаву Таласа културе, емисије коју уређује Витка Вујновић, а на програму је РТХН вечерас од 20 сати.
Добро дошли!
