Често је мисао Ива Андрића водиља кроз Таласе културе – па и причу о задужбини знаменитих Дуковића у Херцег Новом и у Трсту почињемо његовом сентенцом : „Сви умиру једном, а велики људи два пута: први пут кад их нестане са земље, а други када пропадну њихове задужбине.“
Задужбине Дуковића упркос временима када су биле готово заборављене и запуштене, на срећу нису пропале – тршћанска је пуна живота, у њој су станари, прихватилиште за дјецу и пословни простор, у пјешачкој зони града… а херцегновска још ишчекује живот. Зграда у некадашњој Рисанској, однедавно у улици односно степеништу које носи име дародавке – Елизе Ломбардић Дуковић, јесте реновирана али треба још уредити двориште и ентеријер и одредити намјену овом атрактивном објекту наравно поштујући тестаментарну вољу оставиоца.
Каква је опорука Елизе Ломбардић Дуковић, шта знамо о животу задужбине у Трсту, колико је за функционисање овог дијела задужбине значајна недавна посјета делегације Општине Херцег Нови, прва за протеклих 25 година, могу ли у оквиру задужбине Нови и Трст снажније сарађивати, има ли у Трсту још простора који су знаменити Новљани остављали за спомен а на понос и корист роду, чија је задужбина, а да то мало ко у граду зна највећа? Све ово откривамо кроз емисију Таласи културе коју уређује Витка Вујновић.
“ … и одредити намјену овом атрактивном објекту наравно поштујући тестаментарну вољу оставиоца.“ – Е да видимо баш како ће и колико ова Локална Управа испоштовати вољу оставиоца … Значи сем Музичке и/ли Ликовне школе ништа треће и остале наведене типа – креативне економије и индустрије – не смије да се појави ту. А они што дугују – скупа 40.000 Евра – да врате новац а не да се „праве луди“ како је то иначе обичај у Новоме!!!