Дипломирани археолози Ђорђе и Радмила Ћапин одржали су предавање под називом „Тајна Видовог врха“ у Павиљону Градске музике Херцег Нови. Брачни пар Ћапин, активно је, стручно и посвећено разоткривао све слојеве овог значајног локалитета.
-Ово је прилика да се заинтересовани грађани упознају са једним значајним археолошким локалитетом који је истраживан још давне 2009. године. Ради се о цркви Лазарица која је управо тада требало да се обнавља у том периоду и када је урађено археолошко истраживање. Та црква је потпуно хронолошки, археолошки рјешена и знамо да та црква припада другој половини 15. вијека и обнова из 19.вијека је потпуно пратила архитектуру и габарите старе средњовјековне цркве. Међутим оно што нисмо очекивали тада је био један веома значајни антички хеленистички слој 3. и 2. вијека П.Н.Е. на самом локалитету Видов врх испод цркве. Тако да поред још неких спорадичних налаза, као што је аварски појасни језичак из 9.вијека, Видовом врху даје димензију једног значајног вишеслојног археолошког локалитета. Ми смо само загребли површину тог античког локалитета и надамо се да ћемо у неком будућем периоду тај посао наставити, казао је Ћапин.
Новски археолози су истраживања објавили као сепарат „Лазарица, Видов врх, Херцег Нови – вишеслојни археолошки локалитет“ у публикацији „Нова античка Дукља“ једином археолошком часопису у Црној Гори.
-Касније је наша установа штампала и сепарат из тог часописа који је отишао на много адреса и углавном је упозната и стручна и шира јавност о истраживањима на Видовом врху, рекао је Ћапин.
Један од занимљивијих артефаката пронађених у близини Видовог врха је бронзани новчић Александра Македонског.
-Хеленизам је послије смрти Александра Македонског па до почетка нове ере. Новчић је пронађен ван археолошких сонди, поред пута у једном профилу. То је показатељ да се сам локалитет просторе на много ширем простору него што смо ми истражили, објаснио је овај врсни новски археолог.
Локалитет Видов врх осим археолошког, посједује и значајан туристички потенцијал, сматра Ћапин и истиче да се са Видовог врха може да се контролише улаз у Бококоторски залив.
-Види се од Бара до јужнодалматинских острва и управо је зато служио у хеленистичком периоду у вријеме Илирске државе и ратова са Римљанима јер је врло лако било и тада послати сигнал са Видовог врха у Рисан ако улази непријатељска флота у залив. Прије би стигао гласник него бродови, објаснио је Ћапин.
Предавање је организовала Ксенија Матовић, координатор програма културе у Павиљону Градске музике, уз подршку Општине Херцег Нови.
