Садржаји посвећени рањивим друштвеним групама чине тек нешто више од један одсто укупне сопствене продукције телевизијских емитера у Црној Гори, али их у највећем броју карактерише позитиван приступ, без забиљежених примјера негативног представљања, показује најновија анализа Агенције за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ).
Анализа, која је обухватила 17 општих телевизијских програма, указује да постоји значајан простор за унапређење заступљености тема од значаја за рањиве друштвене групе, упркос охрабрујућем тону извјештавања, саопштено је из Агенције.
Када је ријеч о заступљености по групама, највише садржаја односило се на особе са инвалидитетом (39 одсто), затим на старија лица (21 одсто), док су теме о ЛГБТИQ+ популацији чиниле 15 процената укупног садржаја. Садржаји који истовремено обрађују више рањивих група чинили су 13 одсто, док су жене жртве насиља биле заступљене са шест процената. Најмање пажње посвећено је Ромима и Египћанима (четири одсто), као и економски угроженим породицама (два одсто).
Јавни емитери имали су доминантну улогу у овој области, са 68 одсто укупно евидентираних садржаја, док су комерцијални учествовали са 32 одсто. Међу појединачним телевизијама, највећи удио садржаја забиљежен је на Адриа ТВ, затим на ТВ Подгорица и ТВ Никшић, док на појединим каналима, попут ТВ Боин и ТВ 7, није било садржаја који су испуњавали критеријуме анализе.
Теме рањивих група најчешће су биле присутне у послијеподневним програмима (33,47 одсто), тематским емисијама (22,95 одсто) и јутарњим програмима (19,54 одсто). Знатно рјеђе су се појављивале у централним информативним емисијама, гдје је њихова заступљеност износила свега 7,54 одсто. То указује да ове теме чешће налазе простор у специјализованим и магазинским форматима, него у најгледанијим информативним терминима.
Половина анализираних садржаја реализована је кроз интервјуе и изјаве саговорника, док је доминантан тон извјештавања био позитиван у 72 одсто случајева, а у остатку неутралан.
Посебно се истиче улога Јавног сервиса, који је једини емитовао садржај на ромском језику, као и програм прилагођен особама са оштећењем слуха путем гестовног говора.
Из АМУ поручују да налази јасно указују на потребу даљег унапређења инклузивности телевизијских програма. То подразумијева повећање обима и разноврсности садржаја, већу заступљеност појединачних рањивих група, као и њихово активније укључивање у креирање медијских садржаја. Такође, наглашава се потреба развоја програма прилагођених особама са инвалидитетом, унапређења садржаја на мањинским језицима и јачања тема које се односе на образовање, запошљавање и здравствену заштиту.
Анализа АМУ заснована је на седмодневном мониторингу спроведеном током марта, априла и маја 2026. године.
