Свјетски je дан борбе против сиде, a овогодишња кампања се одвија под слоганом „Једнакост“. У Црној Гори је на крају 2021. године са ХИВ-ом живјело 266 особа (237 мушкараца и 29 жена), што чини да је регистрована преваленција ове инфекције у Црној Гори 0,04%. Коришћењем епидемиолошких модела, процјењује се да је стварни број особа које у нашој земљи живе са ХИВ-ом око 400, па се сматра да нешто око једне петине инфицираних није дијагностиковано, тј. нису свјесни свог ХИВ статуса, саопштено је из Института за јавно здравље.
Све иницијативе које се годинама спроводе имају за циљ подизање свијести о ХИВ инфекцији, али и подсјећање на значај постигнутих резултата у превенцији и лијечењу, пружању подршке инфицираним особама, као и одавању поште преминулима.
Први случај ХИВ инфекције у нашој земљи је регистрован 1989. године и од тада до краја 2021. године, регистрована је укупно 331 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих је 47% у моменту откривања инфекције било у стадијуму сиде. У истом периоду 65 особа је умрло од сиде. Највећи број ХИВ инфекција (76%) дијагностикује се у узрасту 20-39 година, а значајно већи број инфицираних су мушког пола. Најчешћи пут преноса инфекције (88% случајева) је преко незаштићеног сексуалног односа. Највећи број инфицираних је регистрован у Подгорици (44%) и приморској регији (38%).
Током ове године, до краја новембра, регистроване су 32 особе инфициране ХИВ-ом, од којих су скоро трећина особе које имају дијагностиковану ХИВ инфекцију од раније, користили су терапију у другој држави, али су од ове године на терапији у нашој земљи.
ХИВ (Вирус Хумане Имунодефицијенције) је вирус који се везује за имуне ћелије организма и уништава их. Особе које живе са овим вирусом могу се осјећати и изгледати потпуно здраво и бити годинама без симптома, не знајући да су заражене и могу да преносе вирус другима. Једини начин да неко сазна да ли је заражен ХИВ-ом је да уради тест на ХИВ.
Вирус ХИВ се преноси незаштићеним сексуалним односом са инфицираном особом, контактом са инфицираном крвљу и са инфициране мајке на дијете током трудноће, порођаја и дојења.
Овај вирус се НЕ преноси уобичајеним социјалним контактом (љубљењем, грљењем, руковањем); употребом јавних купатила, базена, тушева, сауна; кашљањем, кијањем; лијечењем у болницама, амбулантама и код стоматолога, уколико се примјењују уобичајене хигијенске мјере; дијељем заједничког прибора за јело; огреботинама и уједима домаћих животиња (пас, мачка, итд) и уједима инсеката; бригом о особама зараженим ХИВ-ом и обољелим од АИДС-а, уколико се примјењују уобичајени хигијенски стандарди.
Ризик за пренос ХИВ-а повећава се ступањем у ризичне сексуалне односе (са непознатим особама, под дејством алкохола и дрога, мијењањем више сексуалних партнера/партнерки, некоришћењем кондома) као и употребом нестерилног прибора за ињектирање дрога.
Ако се ХИВ инфекција открије на вријеме, у ранијем стадијуму, и ако се одмах започне са лијечењем, особа инфицирана ХИВ-ом може имати дуг и квалитетан живот. Антиретровирусни лијекови доводе до смањења количине вируса испод нивоа детекције што спрјечава преношење вируса на здраве особе, тј. особа инфицирана ХИВ-ом која је на терапији и има добар терапијски одговор не може пренијети вирус на неинфициране особе. Важни елементи за одржавање доброг квалитета живота особа са ХИВ-ом је, осим доступности савремене терапије, и подршка породице и заједнице.
Тестирање се обавља брзим тестовима, није потребан упут ни здравствена књижица, а резултат је готов за мање од 30 минута.
