У организацији СОБНОР-а-бокељских општина и борачке организације Требиње данас је обијежена 80. годишњица од оснивања Орјенског партизанског батаљона у Мокром долу на Врбању. Свечаности су присуствовали предсједник СО Херцег Нови Иван Отовић са сарадницима, делегације општинских одбора СОБНОРА, потомци Орјенаца и мјештани Крушевица.
Орјенски партизански батаљон током полугодишњег трајања остао је запамћен и по организованости, храбрости партизанских бораца и дао велики допринос у НОБ-у за Боку, Црну Гору и тадашњу Југославију.
О пожртвовању, храбрости и успјесима овог батаљона, говорио је потпредсједник СОБНОР-а Црне Горе Љубенко Боровић из Котора. Он је нагласио да је 8. новембар важан за Боку Которску и залеђе, а обиљежањем се показује поштовање према онима који су стварали слободу и који су борили за наше право на будућност.
-Зато је обавеза наша да поштујемо прошлост, али и да је повезујемо са будућношћу. Припадници Орјенског партизанског батаљона нијесу били освајачка војска, већ су бранили своја огњишта, породице, традицију и државу и проносили славу предака који су као и они сами, не жалећи животе, уграђивали кости у темеље слободе. Ми потомци бораца и поштоваоци њихове борбе, окупљени данас овдје, одајемо дужно поштовање жртвама испред чијих имена стојимо и истовремено овим чином подсјећамо се на вријеме окупације и суровости окупатора који су разним репресијама па чак и звјерствима хтјели да застраше народ, да се не укључује у антифашистичку борбу и у помагању устаника, казао је Боровић.
Догађаје који су обијежили припадници ОПБ плаћени су бројним животима, тешким рањавањима и тамничењем у затворима у Котору, на Мамули и Превлаци, казао је Боровић.
-Они су показали да ни просути животи, ни љуте ране, ни тамнички живот нијесу тешки као потлаченост у сопственој земљи. Оваквим окупљањима ОБНОР-и Херцег Новог, Котора, Будве, Тивта и Требиња, као и преставника других крајева Црне Горе, систематски раде на очувању тековина револуције и борбе против фашизма. На овај начин испољавамо поштовање према жртвама које су узидали животе у слободу. То ћемо наставити да радимо и у наредном периоду, јер је то наша света дужност и обавеза, истакао је Боровић.
Како је истакао предсједник Скупштине општине Херцег Нови, Иван Отовић, животи и борбе које су водили борци Орјенског батаљона опомињу нас да “данас морамо бити сложни и уједињени, да морамо допринијети толеранцији и разумијевању, на концу – да млађим генерацијама морамо указати на значај побједе у Другом свјетском рату и поднешене жртве за слободу”.
-Наши борци и преци заслужили су да на помен њихових имена застанемо и да се са дубоким поштовањем односимо према њиховим дјелима и одлукама које су донијели, а које су врло често биле питање живота или смрти, нагласио је Отовић.
Како је казао предсједник СОБНОР-а Црне Горе Радојица Радојевић, родољубиво становништво ових подручја и Боке је дало огроман допринос стварању слободарских традиција – увијек су били на страни патриотизма, слободе и правде.
-Оставили су нам у аманет антифашистичка опредијељења и дужност да их не препуштамо забораву, већ да их преносимо на нове генерације. Они и још хиљаде таквих другова и другарица постали су симболи слободне Црне Горе, њене славе и части. Зато антифашизам остаје наш трајни и вјековни пут, морамо младима показати зашто је антифашизам за њих и све будуће генерације од животног значаја и зашто је фашизам у било којој форми апсолутно неприхватљив, казао је Радојевић и додао да је часни и витешки народ Боке и Црне Горе увијек кроз историју био примјер другима, поготово у Другом свјетком раду и свим ослободилачким ратовима.
-Клањамо се им се до незаборава и обећавамо да их нећемо и не смијемо заборавити, поручио је Радојевић.
Радојевић је на данашњој свечаности предсједнику борачке организације из Херцег Новог Ђорђу Злоковићу уручио Медаљу борца – одликовање Савеза удружења бораца НОР-а Србије др Ђуру Мусићу, за његов дугогодишњи рад у борачкој организацији, а коју др Мусић није могао данас примити због здравствених разлога.
У име мјештана Крушевица говорио је др Милан Милановић као и представници СОБНОР-а Херцег Нови Милан Вајагић и Ђорђе Злоковић.
ИСТОРИЈАТ ОРЈЕНСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ БАТАЉОНА
Орјенски батаљон основан је у ноћи између 8. и 9. новембра 1941. године у Мокром долу на Врбању у кући Јована Вавића, а расформиран је 28. маја 1942. године у Сланом код Требиња. Имао је око 660 бораца, спремних да животе положе за ослобођење.
Орјенски батаљон је показао да је био велика снага кад се брани родна груда, рекао је Лјубенко Боровић. Потпредсједник СОБНОРА Црне Горе, а побуну и отпор Бокеља и народа Боке упоредио са свенародним устанком 13. јула 1941. године које је ондашња свјетска јавност оцјенила као феномен Другог свјетског рата као “узлет у небо“.
-Тај херојски и достојствени „узлет у небо“ показали су и доказали Бокељи и Орјенци сврстани у ОПБ. Одлуку о формирању донио је ОК КПЈ Никшић. За комаданта одређен је Мирко Матковић, поручник југословенске војске и члан КПЈ. За његовог замјеника именован је Глигорије-Глиго Мандић, морнарички подофицир југословенске војске и члан КПЈ, касније обојица проглашени за народне хероје. За политичког комесара именован је Никола Ђурковић, секретар МК КПЈ-а за Херцег Нови. За његовог замјеника постављен је Симо Томашевић, земљорадник из Крушевица и члан КПЈ. Орјенски батаљон чиниле су четири партизанске чете са 14 водова.Р уководство батаљона било је смјештено у рејону Плачевина-Томашевићи у Крушевицама и командовали почињеним јединицама и борбеним дејствима и успјешно брануили слободну територију до повлачења и расформирања батаљона крајем маја 1942. године.
Крајем јануара 1942. године, одлуком штаба Орјенског батаљона измјењена је његова формацијска структура, па је и рејонски обухват подијељен на два сектора -Крушевачко-Мокрињски са комадантом Луком Матковићем и комесаром Обрадом Милошевићем, и Кривошијско-Убаљски сектор са комадантом Стојадином Солдатовићем, официром БЈВ и комесаром Савом Илићем. Сектори су подијељени на четири подсектора.
При доношењу одлука о формирању сектора и подсектора при штабу батаљона формиран је Омладински заштитни вод јачине 25 бораца. За комадира вода постављен је Раде Радојковић, а за замјеника Максим Рашевић. Крајем марта 1942. г на војно политичком савјетовању у Осјеченици, извршена је реоргануизација ОПБ и формирана су од једног, два батаљона са по три партизанске чете.
За комаданта издвојеног батаљона “Ударни орјенски батаљон” одређен је Стојадин Солдатовић, а за политичког комесара Саво Илић, чије је сједиште било у Брезовом Долу-Кривошије.
За комаданта другог Орјенског батаљона постављен је Никола Вукасовић, бивши југословенски официр, а за политичког комесара Никола Ђурковић. Сједиште овог штаба било је у Крушевицама и на Врбању. Оваква организација остала је све до одступања и расформирања батаљона крајем маја 1942. године.
Орјенски партизански батаљон је у току шестомјесечног борбеног дјеловања од новемра 1941. до маја 1942. године извојевао 14 великих побједа у директним борбеним окршајима са италијанским окупатором, успјешно бранио слободну територију у залеђу Боке Которске и држао фронт дужине преко 30 км. Јединице Орјенског батаљона извеле су 27 мањих или већих акција и диверзија на окупаторске објекте у њиховој позадини. У наведеним борбеним акцијама и диверзијама нанијети су непријатељу губици, избачено је из строја око 1600 непријатељских официра и војника, уз властите губитке – 26 погинулих, 22 лакше или теже рањених и једног несталог борца. Батаљон је уживао масовну подршку народа на ослобођеној и неослобођеној територији.
Иако могоструко бројчано јачи и технички супериорнији окупатор, није могао угушити ОПБ. Због тога је болно одјекнула вијест међу борцима и становницима о расформирању батаљона 28. маја 1942. године.
Овој славној партизанској јединици су са свих страна стизала признања и похвале и оцјена свих познавалаца НОБ-а да је Орјенски партизански батаљон у организационом смислу и по борбеној оспособљености, један од најбољих партизанских јединица Црне Горе.
