Овогодишње 12. издање Малог салона херцегновских галерија посвећено је барду црногорске ликовне умјетности Воју Станићу, поводом обиљежавањa његовог 100. рођендана, те је тако синоћ у Галерији “Јосип Бепо Бенковић” свечано отворена изложба Станићевих радова под називом „Слике су моје приче”. У поставци су слике, цртежи, сериграфије и једна од ријетких Станићевих скулптура.
ЈУК Херцег Фест, организатор Малог салона херцегновских галерија и Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови су у договору са умјетником и његовим сином, пијанистом и фотографом Томом Станићем, одлучили да се, ове године, изложба измјести из традиционалног мјеста одржавања, фоајеа Дворане парк и одржи у галерији “Јосип Бепо Бенковић”.
У име домаћина многобројним посјетиоцима и званицама нa почетку сe обратила директорица галерије ЈУ „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“, Гордана Крунић.
-Војо слика обичне мале људе са којима живи, са којима чврсто стоји на обали, али се неријетко налазе и тамо гдје их у стварности не можемо наћи, али их Војова машта ту доводи. Слика Војо Медитеран, игру живота, свјетлости, сјенки, љетну радост, вјетар, жегу, досаду, доколицу, летаргију, али слави живот и радује се свакој новој зори, јутру, дану, па чак и сутону, јер у њему сунце као симбол живота чека своје ново рађање. Излагао је Војо у свим већим градовима Црне Горе, бивше Југославије и свјетским метрополама: Риму, Ослу, Паризу, Москви, Њујорку, Токију, али је увијек журио да “баци сидро” и свој брод чврсто веже у Херцег Новом, чинећи нам посебну част да се зовемо суграђанима доајена сликарства, Воја Станића, навела је Крунић.
Пројекат Мали салон херцегновских галерија који од 2010. године носи ЈУК Херцег Фест ове године је добио пуну подршку Општине Херцег Нови и Секретаријата за културу и образовање, те је синоћње свечано отварање говором увеличао и предсједник Општине Стеван Катић.
-У години прославе двоструког јубилеја – вијек постојања и 75 година Станићевог умјетничког стваралаштва, овом умјетнику су посвећене различите манифестације на државном и локалном нивоу, али је част да у граду који је бирао за свој имамо прилику да изложимо његова дјела. Дијелити са Станићем исту љубав према мору, Боки и свим њеним људима је привилегија, а посебно када из свега тога настану ванвременска умјетничка дјела. То је оно најдрагоцјеније што умјетник може подарити свијету око себе, што и потврђује назив изложбе “Слике су моје приче”. Војо Станић је са градом и Боком створио неизбрисиву љубав трајања на свакој слици и тиме учинио да Херцег Нови буде препознатљив на европској културној мапи, истакао је Катић.
Катић се овом приликом посебно захвалио сликарки и новинарки Витки Вујновић, породици Станић, као и свим галеристима и приватним колекционарима који су уступили Станићева дјела која су се нашла на изложби.
Радујемо се изложби која није имала претензију да буде велика, ретроспективна, него управо обрнуто, мали драгуљ, поклон града Воју Станићу, казала је новинарка Витка Вујновић која је учествовала у припреми Малог салона херцегновских галерија.
-Изложба је захвалност за све оне мудре мисли које је подијелио са нама, за све слике на којима је оживио Шквер, рибаре, кафиће, регате, ватерполисте, Празник мимозе… Војо је од оних сликара који за сваку прилику има посебну слику, свака слика је посебна прича, он о њима не воли да прича па нећу ни ја, слике су његове приче.
У договору са сликаровим сином Томом Станићем, присутнима се обратила и породична пријатељица, Новљанка, Драгица Понорац.
-Посебна ми је част да вечерас будем са вама на отварању изложбе дјела Воја Станића, стогодишњака, а у срцу вјечитог дјечака, слободног умјетника и стога хомо луденса, новског ориђинала, а свјетског формата, умјетника који слика хармонију хаоса, свемир који протиче испод његовог прозора и, како он и сам примјећује, раскошно богатство живота за које нажалост немамо довољно времена које је нам протиче и све више се утапа у безличност и униформност. Ми Новљани Воју дугујемо посебну захвалност што је својим сликама-причама овјековјечио медитеранску душу нашег мјеста и својим стваралаштвом уздигао на пиједестал свјетске ликовне сцене новску фјаку, муло, регате, тараце, југо, суморну јесен, Беллависту, новске фаце и обичне и једноставне људе, казала је Понорац.
Oтварању изложбе присуствовала је и почасна грађанка Херцег Новог, глумица Тања Бошковић.
-Невјероватно је како је кроз један мали прозор могло да се види толико филозофије, доброте, љепоте и да се то прими и врати свима нама. Херцег Нови је Бог мило погледао што смо имали Воја Станића и што га имамо још, али ваљало је бити мудар и специјалан па изабрати Херцег Нови да у њему живиш сто година, поручила је Бошковић.
Иако су се размишљања самог култног умјетника Воја Станића могла чути у видео прилогу посебно припремљеном за ову прилику, упечатљива је порука која се уз Станићева изузетна умјетничка дјела нашла на зиду галерије – “И сама изложба је као да сам одржао говор!“
Слике су тако многобројним посјетиоцима пренијеле много више од онога што би се могло изрећи ријечима и дочарале сву величину стогодишњег умјетника, рођеног Подгоричанина који је након сусрета са Херцег Новим остао за њега нераскидиво везан и одлучио да га никад не напусти.
