Изложба под називом Циклус слика „Крагујевац 1941“ Петра Лубарде отворена је синоћ, поводом Сретења и Дана државности републике Србије, у фоајеу дворане Парк у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Збирка се састоји од 27 слика које су рађене на платну, дрвету и папиру. Завршене су у року од двије године и поклоњене Крагујевцу, а 15. фебруара 1976. године отворен je Музеј “21. октобар”.
Како је на отварању изложбе казао кустос, др Никола Говедарица, 27 радова заправо су фрагменти једне велике слике, која носи назив “Доста крви, доста убијања”, јер је Лубарда осјетио кроз шта су прошли заробљеници стријељани у Крагујевцу у октобру 1941. године.
– Петар Лубарда је двије године провео у логорима у затoчеништву, знао је како су се ови људи осјећали. Ми долазимо из града страдалника, гдје су само за неких седам сати, 21. oктобра, од седам ујутру до пола три, њемачке јединице убиле око двије и по хиљаде цивила. За три дана, колико је стријељање трајало, убијено је преко три хиљаде људи – казао је он.
На мјесту масовног стријељања у Крагујевцу 1941. године основан је спомен парк и установа културе “Спомен парк крагујевачки октобар”, а 1976. године саграђен је и музеј “21. октобар”, наводи шеф галерије, кустос мр Ненад Ристовић.
– Основна концепција Меморијалног парка била је стварање простора у којем људи могу да бораве, без претјераног осјећаја патетике, ослањајући се на организацију 14 хумки, у складу са приордом. Парк се простире на 360 хектара, хумке су повезане кружним стазама, читав парк је оплемењен скулптурама, а има 10 споменика – информисао је Ристовић.
Музеј “21. октобар”, како је казао, има историјско-умјетничку концепцију, а један од најзначајнијих умјетничких сегмената управо је изложба Петра Лубарде.
Преко пет милиона људи до сада је посјетило Музеј, а велика заслуга за то иде Петру Лубарди. Борба са мраком и камен, како истичу познаваоци Лубардиног сликарства, слили су се у неки временски несклад и вјечносни склад, поручила је предсједница Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, проф. др Јелица Стојановић.
– Како су забиљежене Лубардине ријечи “Увијек се боримо са неким мраком у тежњи да га освијетлимо”, такво му је било и сликарство: дијалог са судбином , магијски чин у откривању тајни живота. Зато он није сликуцкао, ни пребројавао тонове, ни пипкао платно меким четкицама. Сликао је четкетинама, ножевима, шакама, прстима, песницама, млатио метлама, полива, газио, просипао боју из кофе, гађао платно сунђерима, каже Душко Трифуновић – навела је др Стојановић.
Синовац великог сликара, Ђуро Лубарда, поручио је да је врло поносан на Херцег Нови, у ком су се одржале бројне изложбе, промоције књига о Лубарди, као и научни скуп посвећен Иво Андрићу и Лубарди.
– О овој изложби нема шта да се каже, она мора да се гледа. “Доста крви, доста убијања”. Изазовно је да ће 1. марта, послије толико година, у Скопљу бити рестауриране све слике Петра Лубарде и биће уприличена изложба на државном нивоу – казао је он и подсјетио на изложбу у Нишу 1979. године, у вријеме земљотреса на црногорском приморју, коју је Петар Лубарда посветио угроженом становништву.
Изложба Циклус слика „Крагујевац 1941“ је сусрет са октобарским страдањем невиних жртава у Крагујевцу 21. октобра 1941. године коју је дочарао велики Петар Лубарда генијалношћу, епском и апстрактном умјетношћу.
Отварању изложбе присуствовао је конзул Републике Србије у Херцег Новом, Мићо Роговић.
